Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. 117

много случајева то су биле шљиве које су садили становници који су се раселили и које је ново становништво затекло. У Рудничком Округу било је шљивара и по двеста година старих са шљивама које су биле читави грмови.: Шљиве су употребљаване готово једино за пециво ракије, која се тада у Србији врло много пила. Е

У почетку владе Кнеза Милоша дркве су по селима биле врло ретке. После расељавања становништва и оно шго их је било дотле очуваних биле су запустеле и зарасле у коров. Њихови описи из времена аустријске окупације дају страшну слику. Оно што је тада, за кратко време, народ обновио, порушено је за време нове турске владавине, или је запустело због нових сеоба, или пропало због недопуштања обнављања. Крајем ХУШ века „ни цркве ни манастира није било слободно ни изнова начинити ни поновити без допуштења турскога, које не само што је било тешко добити, него је свагда стајало врло много новаца.“ Да се начини црква од дрвета, макар као колиба, опет је ваљало плаћати“ Доласком Хаџи Мустафа-паше за везира београдског 1794 године који допусти обнављање и грађење цркава и манастира“ нешто је учињено,“ да одмах после њега пропадне. Обнављање под Кара Ђорђем мало је времена трајало Једноме Русу који је 1808 године долазио у Србију учинило се као да „у Србији по селима нигде нема цркавахришћанских.“• Тек од 1815 године настаје право

1 Сретен Л. П., 218.

2 Вук С. Караџић, Даница 1827, 108.

3 Љ. Стојановић, Стари српски записи и наштиси. П, бр. 3775. — „Пркве и манастири почну се [под Хаџи Мустафапашом] оправљати и изнова градити давши само 500 гроша за изун (дозволу), пак гради цркву где хоћеш и колико хоћеш“ (Прота Матија, Мемоари 23).

+ Ј. Вујић 1, 115, 149, 210, ПЦ, 1, 24, 34, 70, 77, 119 Вук (С. Караџић, Даница 1827, 108.

5 Имена неких обновљених цркава и манастира види у Ј. Вујића |, 87, 208, 211, 213, 216; Ц, 52, 128.

51. М. Вукиневића, Писма једнога Руса о Србији 1808 године, Београд 190), стр. 22.