Naš narodni život

162 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

и догађајима, који су били вредни да их традиција очува, врло велики део остао само у прозној традицији. Па не само то, већ баш и онда кад из предања о једноме догађају народни песник ствара песму, не узима га цело, ако све није за песму, већ само онај део што је у складу са лепим, што је за песму. Какви су чистунци народни песници у том погледу, најбоље ће се видети на једноме примеру.

„Године 1413, цар Муса разби деспота Стефана на Врбници, и разори Крушевац и Петрус и Сталаћ и Копријан и Скопље и друге градове. И небројену множину рода хришћанског уби сабљом“.! Тако бележи летописац страховити поход султана Мусе на деспота Стефана 1413 године. Ни биограф деспота Стефана, Константин Философ, не казује о томе много·више. Али, ређајући Мусина освајања и пустошења, бележи код Сталаћа један специјалан детаљ: „Исто тако би разграбљен и Сталаћ. У кули _ се његовој одржа бранећи град неки благородни муж, док са кулом није изгорео, показавши тиме право старинско јунаштво.“- Овај јуначки догађај из низа трагичних момената наше покосовске прошлости, очувала је и народна традиција уопште и народна песма посебице. Оно што је за нас овде важно то је, што је из народне традиције о паду Сталаћа народни песник издвојио само један витешки и песнички лепи део, а остало је оставио даљем приповедању обичне прозне традиције, јер, као што ће се видети, није било за песму.

1829 године путовао је по Србији Ото Дубислав племенити Пирх. У опису тога свог пута, помињући код Сталаћа развалине Тодорове куле,

' Љ. Стојановић, Српски родослови и летописи (Гласник Српског Ученог Лрушшва, књ. 58, стр.79—80).

2 В. Јагић, Константин Философ пш његов живот Стефана Лазаревића, Деспоша Српског (Гласник Српског Ученог Лрушшва, књ. 42, стр. 107).