Naš narodni život

172 СРПСКА КЊИЖЕВНА. ЗАДРУГА.

између чисто српских заједница. За то има врло много, примера.' Нарочито није могло бити између српских и туђинских заједница. И за то има многобројних примера. Специјално за Србе и Турке и за њихове односе било је пуно разлога да говоре једни о другима „као за поругу.“ То су била два потпуно различита народа са два различита порекла, двема религијама, двема прошлостима, двема културама, двојаким погледима на свет и, што је главно, један са правима господара, други без права, готово роб. И они су рекли пуно ствари једни на рачун других. И зато има пуно примера и у литератури и у традицији. Између осталога, рекли су једни о другима да су непоуздани. То су рекли не само Турци за Србе у пословицама:. „Ни у тикви суда, ни у Влаху друга,“ „С Влахом до по здиле, а од по с њом у главу“. (Код ове пословице вели Вук: „Гледај: Ни у тикви суда, ни у Влаху друга). „Једнога Влаха посади за сто, другога метни под сто, што ти мисли онај под столом, то ти мисли онај за столом,“ — већ и Срби за Турке: „Ни у Турчина вјере, ни у Жуђела мјере,“ „Тко се у Османлију узда, штапом се на воду наслања“ 2 У Турчина вјера на кољену“ (са објашњењем: Не можеш му се ослонити на вјеру и на ријеч), „У Турчина иу змије љуте, у њих никад тврде вјере нема.“з

Да Срби према Турцима и Турци према Србима, не само изгледају, но и да буду непоуздани било је стварних разлога, које, мислим, није потребно наводити.

3. НОСИТИ ГЛАВУ У ТОРБИ

У једној збирци наших народних пословица из ХМП и прве половине ХУШ века налази се пословица „Носи главу у торби“ У Вуковој збирци су

Г Вук С. Караџић, Пословице, стр. 492—493. М. Ђ. Милиневић Кнежевина Србија стр. 119—120, 125, 217: К. Поповић, Пут лицејских питомаца, Београд 1867, стр. 144: Браство 1. 247; ХботтЕ га пагодпг 21001 Јигптћ. ЧТодепа Х1, 188—141 ит. д.

5 (Ој. Ратас, Розгоогсе, 2971, 3496. _

- Вук С. Караџић, С. н. пословице бр. 6864, 6865.

> ај. Рашас, Розјоттсе бр. 3168.