Naš narodni život

174 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

жртвовао.“' Пишући на страном (француском) језику и за странце, он је морао објаснити шта значи „одавно је моја глава у зобници“, иначе им ствар не би била јасна. Он је то учинио у напомени испод текста. У томе објашњењу налазимо и ми разјашњења откуда је дошло да „глава у торби“ значи „живот у опасности“. Куниберт, наиме, вели: „Турци бацају главу погубљенога у зобницу, да би је однели до места, где треба да буде изложена. Отуда пословица: Глава тога и тога није далеко од зобнице“,

Ја немам при руци оргинал књиге Б. Куниберта, већ се служим преводом пок. М. Р. Веснића, али ми се чини да је Куниберт сувише слободно превео српску пословицу. Но то ништа не смета да се види откуда је пословица „Глава му је у торби“ добила своје значење.

Изгледа да је и иначе одсечена људска глава ношена у торби. За време устанка у Босни 1875 године „кад би поједини усташа убио појединог непријатеља, одсјекао би му главу, па је носио у торби, да је покаже своме војводи“.2

Са пословицом „Носити главу у торби“ нема никакве везе пословица — „Као да му је торба на глави“ (тако не види)“.3 Она је постала из сасвим других разлога. Разбојници и зли људи кад упадну у чију кућу, ноћу, гледају да у мраку намакну домаћину (и ако треба још коме у кући) на главу торбу или врећу, коју му привежу око врата, па тек онда пале светлост и траже оно што желе однети. Мако гори светлост, нападнути, кроз торбу, не може видети ко су разбојници и не може их тужити.

4. КОЛИКИ СИ, А НИСИ КРШТЕН

Ове пословице у Вуковој збирци нема. Колико е мени познато, нема је ни у другима. Међутим она није тако необична и чује се доста често. Зна-

! Б. Куниберт, Српски устанак и прва влада Кнеза Милоша. Београд 1901, 67. Е

= М. бјигјемте, Метог за ВаТрапа, Загајеуо 1910, стр. 01.

8 Вук С. Караџић, С. н. пословице, бр. 2460.