Naš narodni život

НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Обичаји су искуством и навиком створене одредбе, које као какви закони, и ако нигде нису написане, управљају целокупним животом и радом извеснога друштва

О постанку обичаја врло је тешко рећи што позитивно, исто онако као што је тешко рећи ио постанку народних песама, приповедака, игара и других општих творевина и тековина једне примитивне друштвене заједнице Изгледа да су првобитно многи обичаји, можда и највећи њихов број, били искуством стечене навике, које су најбоље одговарале, или бар по изгледу најбоље одговарале, општим потребама једне друштвене заједнице. Као такве ове су навике, затим, улазиле у сталну употребу, док им се нису прилаголили сви њени чланови и почели их сматрати као нешто неопходно. Кад се на овај начин једно људско друштво потпуно уживи у своје навике, кад по њима стално живи и ради, онда оне нису више навике, већ обичаји.

Обичаји имају нарочито велику моћ код примитивних људских заједница Код њих они обухватају и регулишу целокупни живот и сав рад. Код

! Обичај се у нашем народу зове још: навичај (Бока): Колико је села толико је навичаја (Вук С. Караџић, Српски Рјечник код навичај), закон:

(Сарајево, огњем изгорјело!

Што у теби зли закон постаде Да се љубе буле удовице Остављају лијепе ђевојке —

— Наша невјесто зла ти вечера, Тога закона нема овђенак

(Вук, С. Рјечн. код закон), куштум од италијанске речи