Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj

ОТВОРЕНО ПИСМО

„трговач. и меничног права“ на вел. школи; у трећој години државне службе постао сам судија окр. суда у Смедереву, па онда судија варош. суда у Београду, а 1880 год. застала ме је као судију трговачког суда: за 5 година моје државне елужбе нисам никада од свог претпостављеног ни опоменут, а још мање укорен или кажњен био.

Под јесен 1880 године, кад се мутни облаци са свију етрана, над Србијом натуштили беху, добијем ја писмо ове садржине:

Београд, 3 новемБРА 1880.

Драги господине,

Ја бих сам се сматрао за срећна, кад бих према потписао указ, К ојимсеви у дипломатоку каријеру уводите.

Молим вас да се размислите, па да ме у што скоријем времену известите, да ли би пристали да примите место секретара у Цариграду 2

Надајући се повољном одговору и понављајући вам израз мојих искрених добрих жеља за вас и за говпођу вашу, оетајем

ВАШ истинити поштовалац,

Чед. Мијатовић.

После овога писма, сљедовао је између господина Чеде и мене овакав разговор: .

Г. Чеда: „Наша је дипломатска струка доста занемарепа, ми немамо људи спремни за дипломацију, треба нам спремити подмладак; ми емо сада независна држава, морамо отворити нова, посланства, — ви сте човек способан, знате језике, а вични сте и светеком животу; ја вас молим немојте ми одбити понуду, примите се; (даља обећања г. Чеде беху намењена само моме разочарењу !)“.

Ја: „Све је то, господ. министре лепо и красно, вала вама |

на похвали, но бадава, арча је мало; ја сам живео у туђини, знам добро како је скупо живети и ђаку, а толи чиновнику,