Naša književnost

БИВА Ек ЈЕ

Поводом ЊЦанкареве драме „Слуге“. == У нас више познат по својим цртицама („Слике из снова“) и припо-

веткама, Иван Цанкар је, међутим, врло.

значајан и као писац драма, у којима се бави најважнијим националним, политичким и социјалним питањима словеначкога живота у последњим деценијама аустркскога режима у словенвачким крајевима. У својој драми „За добро отаџбине“ он даје снажну сатиру словеначких. вођа, који се крве због својих себичних интереса, али се мире пред опасношћу буђења радничких свести. „Краљ Бетајнове“ је још снажнија слика једнога експлоататора који својим богаством, до кога је дошао на непоштен начин, и својом оруталношћу која не преза од злочина, држи у покорности цео крај уз подршку жупника и његове клерикалне војске. Али је нарочито значајна, ма да мање позната од првих двеју, његова драма „Слуге“, у којој црта полтронство људи који напуштају свој напредни став под притиском реакције. Из ове драме наш часопис објављује два прва чина, који донекле чине заокружену целину и из којих се види сва оригиналност и тематика Панкарева књижевнога стварања. У време кад су написане, „Слуге“ су изазвале праву буру У словеначкој јавности због непосредне везе са тадашњим друштвеним и политичким стањем; данас, у перспективи, оне још више значе као анализа једне опште појаве која се у овој борби на живот и смрт између реакције и прогреса јавља на многим географским ширинама и под многим поднебљима.

Све три поменуте Цанкареве драме „Државни издавачки завод Југославије" припремио је'да с њима упозна српске и хрватске читаоце, што ће не сумњиво бити од велике користи. Сем читалаца, оне ће тако најзад изићи и на позорнице нашега језика, на које

у ранија времена Цанкареве драме на-'

мерно и с планом нису пуштане. Ур.

· Поводом стогодишњице „Огледала српскога“ и „Луче микрокозма“. 1945 године навршило се сто лета откако су у Београду објављена два значајна Његошева дела: „Огледало српско“, збирка народних песама о црногорским бојевима с Турцима, и „Луча микрокозма“.

„Огледало српско“ Његош није пот“ писао, ваљда зато што се сматрао само његовим уредником. Али у тој збирци, сем песама прештампаних из Сарајли-

јине „Пјеваније црногорске и херцеговачке“ има и песама које је сам Његош засележио у народу, а неке и лично спевао. Сва је прилика да и у песмама које је сакупио има његових препраВала и умелака, те у неку руку и оне чине део његова књижевнога рада. Зато ои треџало све те песме — и оне забележене у народу и оне које је спевао — унети у оудуће издање његових целокупних дела, противно досадањем 0оичају Његошевих издавача. Утолико пре што „Огледала српског“, сем попу“ ларнога и некритичнога издања Томе Јовановића, одавно нема на књижарском тржишту.

„Ујуча микрокозма“ такође је исцрпена. Последња су издања оно ППрофесорске задруге са кратким тумачењима и Бушовићево у „Целокупним делима“ Његошевим без коментара.

Ускоро ће се (1947) навршити и сто година откако је изишао „!орски вијенац“ а близу је и стогодишњица Његошеве смрти (1951), па би треоало приредити једно потпуно издање свих Његошевих дела, у које би ушла поред „Огледала“ и сва Његошева преписка. Поред тога, ваљало би оојавити његова главнија дела, „Горски вијенац“, „Лучу микрокозма“ и „Шћепана малог“ с новим, потпуним коментарима, а време је и за исцрпну библиографију свега што је о Његошу писано.

Али осем издавања и тумачења Његошевих дела, поставља се питање и оправке Његошеве гробнице, коју су, како се чини, варварски оштетили Италијани за време окупације. Да је штете било, види се и из коминикеа који је окупаторски и сараднички „Глас Црногорца“ донео је у свом ванредном издању од 14 априла 1942: „Војни уред Гувернерства Црне Горе у Цетињу 0о6јављује следеће обавештење; У вароши кружи глас да је артилерија јуче разорила гробницу Владике Рада. Овај глас, међутим, одговара истини само у толико, што је једно залутало зрно, приликом испитивања једнога оружја, пало у близини гробнице Владике Рада. Гробница није разорена, те се може добро видјети такође и из самога Цетиња. Није искључено да је тане могло проузроковати извјесну штету. У сваком случају ради се ту само о несрећном слупцају који је немио не само Црногорцима, него и Италијанима, који гаје култ херојских успомена и светиња традиције ма којега народа. Штета која је случајно задана гробници, биће смјеста, након што буде установљена, поправљена бригом италијанске власти“.

Б. К.