Naša književnost

Хроника

Текстове прати графика Мирка Рачкога, Јеролима Мише, Крста Хегедушића, Радауша, Прице. Режека, Шестића, Шимаге, Мраза и Таљка.

„Република“ излази свакога месеца на 80 страна велике осмине и годишња јој је претплата 340 дин. коју прима Накладни завод Хрватске у Загребу (Зрињевац 20). Јануарски број изићи ће на 128 страна с уметничким прилозима на нарочитој хартији.

ДОБ.

„Болгарскаја народнаја поезија“. Не само у Русији, него и у целом Совјетском Савезу велики је интерес за живот словенских народа, а нарочито Јужних Словена. Најјачи доказ за то је велика антологија српске народне поезије која је под насловом „Српски епос“ 1938 изишла у издању завода „Асасепна“ са великом уводном студијом Н. Кравцова „Српскије јунацкије песни“, где се са новим осветљењем расматрају порекло, развитак и садржина наше епике.

Недавно је објављена слична збирка бугарске- народне поезије. Ова антологија упознаје руске читаоце са бугарском епиком сва три главна циклуса: митолошким, јуначким и хајдучким, доносећи тридесет и једну песму, од којих су многе по мотивима блиске или истоветне са срлским песмама. Такве су на пример Од чега је Босна-потамнела, Стојан и Петкана, Сестра и девет браће, Краљевић Марко и Муса Кесеџија, смрт Марка јунака. У предговору овој збирци академик Н. С. Державин говорећи о тој заједници мотива, констатује да македонски, српски, бугарски и хрватски „богатир-јунак“ Краљевић. Марко „носи у себи црте из взродних причања Јерменске, Грузије и Ирана о месним легендарним херојима“. Расматрајући песму „Што ти гракћеш, црни вране“ (на стр. 65) коју доводи у везу с једном Пушкиновом песмом узетом из јужнословенских умотворина, Державин у свом предговору говори“ о косовској битки као заједничком извору инспирација у народној поезији свих јужнословенских народа. Али је нарочито интересантна његова анализа бугарских песама о Краљевићу Марку и Сибињанину Јанку.

Ову занимљиву књижицу објавило је „Государственоје издатељство худежественој литератури“ у 20.000 примерака. БК.

Значајне годишњице у 1945 години. — У току другог светског рата (1939 до 1945 г.) а ни непосредно после рата није било ни времена ни могућности да се прославе крупнији догађаји из

наше културне прошлости. Зато ћемо покушати у овој белешци да забе= лежимо неколико важнијих датума, неколико годишњица које се везују за 1945 г.

Пре сто година, 1845 г. основано је читалиште у Београду. Исте године се родио Милош Цветић (1845—1904 г.) српски позоришни уметник и писац „Немање“. 2

Пре седамдесет пет година 1870 г. основана је Глумачка школа у Београду и обнародован је први закон о Народном позоришту у кнежевини Србији. Те године покренута је у Новом Саду „Млада Србадија“ (1870—1872 Г.) под уредништвом Антонија-Тоне Хаџића. Исте године се родио Михаило Исаиловић, а умро Живојин Жујовић (1840—1870 г. оснивач социјалистичке странке у кнежевини Србији.

Пре педесет година 1895 г. покренуто је и неколико књижевних часопи-

_ са од којих ћемо поменути „Српски

преглед“ под уредништвом др. Љубомира Недића у Београду и „Бранково коло“ под уредништвом Павла Марковића-Адамова. Пре педесет година Умрли су Љубомир Ненадовић (1826 до 1895 г)) и Милорад Поповић Шапчанин (1841—1895).

Пре двадесет пет година, 1920 г. отворени су „Мањеж“ и опера у Београду, а обновљен је „Српски књижевни гласник“ (1901—1914: 1920—1941 г.). Умрли су др. Михаило Полит Десанчић

(1831—11920) — писац занимљивих мемоара и др. Драгољуб М. Павловић (1867—1920) — историчар и уредник „Дела ж.П.Ј.

Рад „Државнога издавачкога завода Југославије“. — У прошлој години ово издавачко предузеће објавило је 14 књига различне садржине, али све од знатне вредности и солидно опремљене, иако је у почетку било несташице У хартији и другим средствима. Међу тим књигама лепој књижевности припалају: „Травничка хроника" од Мва Андрића, „Новеле и приповетке“ Алексија Толстоја, „Бакоња фра Брне" од Симе Матавуља и „Том Џонс“, роман Хенри Филдинга, али су лепој књижевности блиска и три ратна дневника: Назоров „С партизанима“, прва свеска Дедијеровога дневника и „забелешке једног партизана" — Чедомира Миндеровића „За Титом“, који ће у извесним деловима непосредношћу израза и стваралачком снагом остати трајна тековина наше књижевности. Завод је такође објавио још неколико дела која су У извесној вези са књижевношћу; то су „Теорија глуме" од чувенога рускога режисера Станиславскога и „Рат“, од Млије Еренбурга. Сем тога у. издању

3

Ма а око