Naša književnost

Наша књижевност

Ујутру 20 јула, рано, пре но што је светлост дана продрла у вреву улица, на тргу Еспања скупљају се оружани радници и трупе гарде де Асалто, На крову терасе куће на углу Монистрол-Ферас постављен је један снажан звучник. Промукао и пун претње, разлеже се глас државе из левка. Он говори људима по побуњеничким касарнама: „Отпор је бесциљан, предајте се. Дајемо вам двадесет минута времена. То је довољно да официри изађу, издигнутих руку и без оружја. Коловође ће бити под заштитом полиције и без репресалија спроведени у 38творе. Свима вама зајемчава се живот: У име Републике!“

Звучник је ућутао. Са балкона касарне Монтања, кроз прозоре зграде што личи на тврђаву, гледају бледа лица. Побуњеници ћуте.

Са трга Еспања, са улица око касарне, уперене су топовске цеви на зграду.

· Поручник Максимо Морено, командант народне милиције, каже:

„То су заведени војници, морамо их убедити“.

Један авион кружи над касарном, просипа облак хартије. Као бели лептири спуштају се летци.

Побуњеници дотерују своју ратну спрему, и ћуте. Двадесет минута је прошло, али милиционери говоре: „Морамо им објаснити“.

Међу многима који су се за ту сврху понудили, изабран је млади социјалист Кармен Мартинец. Са једном белом заставом, коју је сам импровизовао, хита низ Каље Фераз у тврђаву побуњеника. Мартинец приповеда:

„Чим сам, дигнутих руку ступио на рампу касарне, изиђе ми у сусрет један поручник, са машинским пиштољем у руци. Заједно са њим, ушао сам у једну собу, где су ме саслушали. Посматрали су ме са неповерењем. Било је официра у униформи и официра у цивилу. Претражили су да немам оружја. Онда ме је пуковник запитао: „зЗашто долазите»

„Да вам, у име владе, саопштим, да ће за пет минута ступити у дејство артиљерија, авиони и трупе, ако не истакнете белу заставу“.

Пуковник је одговорио: „Умећемо одговорити на вашу ватру“.

Када су војници сазнали, каква је била моја мн ИЦ покушали су да дођу до мене. Официри су их у томе спречили“.

Пет минута пре седам рок је истекао.

Владини авиони круже. Овог пута, уместо летака бомбе падају на касарну. Милиционари су ближе привукли топове и пуцају, са кровова грозничаво штекћу митраљези. Огорчена борба. Одједном се стишало на страни побуњеника. У висини дрхти бела застава.

Застава је превара. Плотуни машинских пушака дочекују милиционере који надиру ка касарни. Тад је било свршено са стрпљењем. На касарну је извршен јуриш. Улаз је пробијен.

Виц из касарне долазе у сусрет милицинарима: „Ми смо преварени“, кажу они. „У недељу ујутру дошао је генерал Фанхул. Био је у цивилу, пратили су га официри и фалангисти. Говорили су нам да ми, војници, треба да спасемо отаџбину“.

|