Naša književnost

Зи

Свете сировине 55 57

у 19 и 20: „Све шпанске провинције и даље слушају владу Републике“. Умукао је једнолики глас Цезареса Квироге, министра претседника. Талас лавине дана однео је министра собом. Преко ноћи, заузела

је место влада Диега Мартинеса Бариа, За осам часова. Та влада има

изразито умерени карактер. Можда би она могла задржати покренуте снаге разарања2 У подне 19 јула јављају звучници и ротационе машине да је Мартинес Барио отступио. Хозе Хирал Переира, нови шеф владе, говори: „Намера владе је да одлучно брани републикански режим, ослањајући се на народ“...

„Онај који своје наде заснива на слабости владе, тешко ће се разочарати, јер ова влада не зна за слабост. Она је свесна историског значаја оног што она има да брани, и она увиђа катастрофалне последице које би потекле из победе побуне над шпанском демократијом“.

Шпански народ још није могао да побуњеницима супротстави ни-

какве масовне војне организације, али, спонтано и под вођством најсвеснијих пролетерско-револуционарних бораца, устајао је у одбрану Републике. Он је схватио да се у борбу мора ући пре но што фашизам и реакција освоје доминирајуће положаје. 5 Један снажни, народни фронт био је створен. Али борбено јединство антифашистичке Шпаније није имало довољно чврсто сложену основу. Масе су разумеле позив за јединство, који је потекао од комуниста. Али су се вођства других странака плашила да један такав јединствени покрет не доведе до стварања јединствене странке на марксистичко-лењинистичкој основи и до јединствених синдиката, који би се отели староме вођству. Јединствена радничка класа била би непобедима, али, под даним условима, ока није могла осигурати чак ни хегемонију у Народноме фронту. То је разлог због кога су малограђанске странке у управи Републике играле водећу улогу, несразмерну њиховим стварним снагама. То је један од главних разлога за задоцњење у формирању једне брзе и одлучне војске. Зато није успела реорганизација привреде, благовремено и у довољном опсегу, и није подигнута ратна индустрија.

Без великог јединства, створеног и навише и наниже, народна влада није била у могућности да води овај национални и револуционарни рат и да га победом оконча.

Хозе Гирал Переира рекао је крупне и одлучне речи. Али та прва влада која је требало да иступи против побуне, састављена из грађанско-републиканских елемената, није се усуђивала да одлучно приступи проблему организовања народне војске. Она није била довољно јака да среди и окрепи позадину и да покрене скрхану привреду. Она се, у самој ствари, бојала даљег развитка оружаног и ослобођеног народа, не смејући тај страх чак ни да призна. Без јасне оријентације и одлучности, та влада је непријатељу, у првим и одлучним часовима,

олакшала да заузме неколико провинција Шпаније и тако за борбу створи важне положаје за испаде.