Naša književnost

Е 4 “ Свете сировине

Енглески и француски реакционари боје се могућности победе револуционарног народног покрета Шпаније више но победе немачког и италијанског фашизма на шпанском тлу.

Тај страх је инспирисао политику немешања. Тако се политика „неутралности“ и „локализовања сукоба“ извргла у пракси у блокаду републиканске Шпаније. А „немешање“ се постепено претварало у интервенцију против шпанског народа.

Једна од најсвирепијих лакрдија савремене историје је чињеница, да чланови Одбора за немешање дозвољавају фашистичкој Немачкој и Мталији да седе са њима за округлим столом, а истовремено, допуштају војскама тих држава да на тлу Шпаније воде рат уништавања.

На свим тим интернационалним конгресима дипломатског сплеткарења била је само једна земља која је искрено стајала уз борбу шпанске републике: СССР.

Једном, много касније, видео сам, на једном зиду у Паризу, један летак удружења књижевника за одбрану културе. Био је већ пожутео и крут од дугог стајања. Па ипак, могао сам прочитати да је реч о смрти новинара Луја Делапреа, који је пао у Шпанији, вршећи своју дужност. Писало је о његовој смрти, али још више о његовом животу. На недељу дана пре но што је погинуо, Делапре је у једном телеграму, којим је јављао о бомбардовању Мадрида, додао следеће редове: „Нисте објавили половину мог чланка. Знам, то је ваше право. Ипак, мислио сам, учинићете ми услугу, уштеђујући ми некорисни рад. Већ три недеље устајем сваког јутра у пет часова, да бисте ви могли вести донети у првом издању. Ви сте ме остављали да радим за редакциску корпу. Захваљујем. У суботу се враћам авионом, уколико ме не постигне судба Гија де Травера, што не би било добро. Али тада бисте и ви имали своје мртве. Дотле вам нећу ништа послати. Није вредно труда. Масакрирање стотине шпанске деце за вас је мање интересантно но уздах краљевске метресе госпође Симпсон.“

Та оптужба је била упућена колегама из „Пари Соара“, али је ишла истовремено и свим оним другим фабрикама јавног мнења које су, сензација ради или из зависности, служиле смрти уместо животу.

Подла је то работа, из велике њиве смрти, што се зове Шпанија, извлачити профите. Познајемо клеветничку реторику у многим земљама, нарочито гласно чујемо њен глас из пропагандних грла фашизма. _ Дуго је и демократски камуфлирана ротациона машина покушавала да из једне групе официра бунтовника, феноменом навике свакодневног понављања, ишчаури странку „патриота“. Мада је свако ко хоће да види, увидео да ти „патриоти“ под отаџбином подразумевају своје поседе, обрађиване једним народом робова.

Странку генерала та штампа претстављала је као „уточиште народа“, иако су ти „патриоти“ отварали пут туђим војскама у своју отаџбину.