Naša književnost

68 ___ Наша књижевност

марехо, Сан Маркос, Санта Лусиа бомбардовани су, дању и ноћу. Петог дана борбе, гранатама су ућуткане радничке улице. Домилели су тенкови и избили зидове кућа. Врата и прозори морали су бити отворени у Барио Триана —- тако је генерал наредио.

Људи из Триане изведени су из кућа, људи из Сан Лоренса, Сан Бернарда. Пред својим кућама стрељани су. У локвама своје крви лежали су мртви.

Мртваци су морали лежати, да би жене мајке дубоко у себи сачувале слику ужаса. Онда су лешеви поливени КерозинОм, ради спречавања епидемије.

Један дуги ред људи стајао је са лицима ка зидовима Макарене. Седам хиљада укупно од две стотине хиљада становника града. Ромен Ролан је рекао: „Велескез умире са својим делима. Умире ли сада са својим народом, постављен уз зид и пушкаран под командом генерала»“ „Осамдесет процената андалузиских породица носи већ црнину. Ми се нећемо устручавати од примене ригорозних мера, ради осигурања коначне победе. Мћи ћемо до краја и наше дело дотле настављати, док у Шпанији буде иједног марксиста...“ Тако је рекао Квјепо де ЈБано, господар Севиље.

Један га је новинар запитао: „До последњег марксиста» Па пола Шпаније мисли марксистички“. Генерал се насмејао: „Пола Шпаније» Свеједно. Истребићемо пола Шпаније.“

Мали број хотела, изграђених за изложбу, а који се иначе у најбољем случају пуне за време велике недеље, „зетапа запјга“, препуни су сад. Многе иностране фирме покушавају да одавде изграде своје организације у Шпанији... Лагано се разјашњава тајанствена слика. Иза побожне крсташке војне „за отаџбину и веру“, помаља се импер"тинентна берзанска операција. „Луда храброст“ Квејпа де Љана и „спасеилаштво“ вође Франка добијају нумеричне вредности у закључцима трговачких путника у циљу реорганизације извора сировина у Шпанији и на Рифу.

Фирер у Берлину рекао је: „Морамо спасти Шпанију од бољшевизма.“ Дуче у Риму: „Морамо спречити да комунизам не ухвати корена у Средоземљу.“ Оба су понављала оно што су конзорцијум металних друштава и удружење италијанских индустријалаца шапутали: фосфати и соли, пирит и графит, сребро и цинк, жива, бакар, олово, гвожђе.

Године 1934 образован је конзорциум. (На немачкој страни су И, Г. Фарбен Индустри, Круп, Рајнметал, Клене, Сименс — Халске). Као технички саветник немачко-италијанске интересне заједнице, послан је у Барселону мудри емигрант инжењер Дубнов, да метална

блага Шпаније испита у свом лабораториуму. Конзорциум је хтео да

Италију и Немачку учини независним од лондонског, париског и шведског тржишта. Енглеска је, за своје потребе, узела шведске руде