Naša književnost

164

Наша књижевност

ски, Чернишевски, Доброљубов и други. Код свих њих, упркос неких генијалних дијалектичко-материјалистичких наслућивања, ми налазимо заступљене основне ставове било Фојербаховог материјализма, било Хегелове дијалектике, било великих социјалиста-утописта, Та њихова гледишта, уосталом, у њиховим рукама добила су нарочити значај захваљујући чињеници да су велики руски демократи истовремено били активни социјални и културни борци за ослобођење руског народа од јарма царско-велепоседничке власти. Док је Фојер_бах остао политички неактиван чак и када је пред крај свога живота постао партијац; док се дијалектичар Хегел у својој политичкој пракси испољавао као немачки филистар и веран поданик пруско-феудалне монархије; док су најзад француски утописти-социјалисти очекивали , уопште узев, остварење својих утописких идеала не од стране пролетаријата и народних маса већ од стране просвећених монарха или високо просвећених буржоа — велики руски демократи гледали су на своје теорије као на средство не само за објашњење или пасивно посматрање, већ и за револуционарно мењање тадашње руске стварности, Чак и тада, када су понеки од њих гледали на пролетаријат као на „рак рану“ која би требало да мимоиђе руски народ пошто се од руске општине непосредно пређе на стадиј социјализма, они су, у једној или другој форми и степену, управљали свој поглед према руским народним а специјално сељачким масама, интелигенцији и све могуће чинили да их просвете и револуционарно активизирају. Ето у томе смислу велики руски демократи стајали су за читаву главу више и од Фојербаха, и од Хегела, и од француских утописта-социјалиста и према томе, зато чињеница, да су наши Ботев и Светозар Марковић били њихови верни ученици и настављачи њиховог дела на нашем тлу, не смањује већ подиже улогу и значај ових наших великих револуционарних демократа, који нису остали на позицијама буржоаско демократског радикализма, већ су прешли на позиције утописког социјализма са појединим очевидним елементима марксизма. И Ботев и Марковић, као што је то већ доказано, били су упознати са ОСНОВНИМ делима и идејама марксизма. То што, упркос томе, они нису могли за своје време да се оформе као потпуни и доследни марксисти, већ су остали утописти социјалисти, треба приписати главној околности да и у Бугарској и у Србији још не беше створена масовна и политички активна пролетерска класа због касног и са много тешкоћа, спровођеног развитка капитализма у обема земљама. Због тих тешкоћа првобитна акумулација капитала у обема земљама пре и после њиховог ослобођења дешавала се у таквим оштрим формама да је стварала изванредно дубока револуционарна расположења како код сељаштва тако и код занатлија, ситних трговаца и народне интелигенције. Процес пролетаризовања сељака, занатлија и народне интелигенције, исто тако и ситнијих трговаца, вршио се у обема земљама у тако оштрим формама да су све те друштвене групе револуциони-