Naša književnost

~ и 4 Ме ЧЕ

НИСКУ

(ИДИ ИНЕ Ар И

Било је лето кад сам први пут ишао да посетим старог Грбића.

На пучини, недогледној и тамно плавој, као галебови љуљале су се ретке беле пенушаве кресте валова, а августовски дан, топао и сунчан, светлео је над уским траком тамног зеленила обале и зидом високог планинског гребена, који је као завесом окружио дубоки залив и затворио поглед спгам севера. Овде, под гребеном, између светлих и тамних површи маслина, винограда и шуме, размештене су биле гомилице црвених кровова и белих равних зидова сеоских кућа, а међу њима, дуж живица дивљег шипка и купина, као горски потоци кривудали су бели каменити сеоски путеви.

Одмарали смо се. Загрејан, готово усијан ваздух се разлио крајем, са зриком зрикаваца ситно је треперио у месту, и жестоко одисао мирисом смоле црногорице и уља које је избијало на листове ловорике. У сенци старих гранатих борова, ја и мој друг, инжењер са бродоградилишта, леп, црномањаст млад човек, седели смо на каменом зиду малог сеоског гробља и посматрали људе који су једнако поред нас пролазили гонећи пред собом малу, претоварену магарад Препланули од сунца, у белим платненим кошуљама и сламним, шеширима широка обода, људи, иначе толико спори, докони и

„разговорни при повратку у село, сад су пролазили журно, намрго-

ђени и ћутљиви, тукли и пожуривали лење и споре животиње. А далеко доле, цестом која је водила уз море, још се и одавде са брега јасно видело где се као црне дуге пијавице вуку одреди војске и бљеште стакла аутомобила, који су сваког часа пролазили, а звук њихових сирена је звонио ваздухом, мешао се и пењао навише са облацима прашине, коју су, са цесте, аутомобили подизали за собом.

Раније но иначе, тога лета, сељаци су сатерали жито на мељаву у воденице на изворима уз саму морску обалу и сад се опет журно враћају са товарима брашна, као да им доле под петама гори, или као да се одоздо с облацима прашине и звуковима сирена шири нека нејасна, али смртоносна опасност, пред којом су се склањали у широки простор планинских врхова. Овде, у бледо-плавом небу и широком недогледном хоризонту мора, лежао је бескрајан мир, који се свемоћан наднео над уским траком земље између планинских