Naša književnost

Под знејем т у 419

прашину: стиснуо је вилице и његов огромни труп прави лукове у савијању за машкином. Топле груде се ваљају преко његових стопала и он их извлачи хитро и труди се да не гази по њима: жао му, све му се чини да их боли и као да гази по мртвим главама. Чини му се да они убијају, кољу, газе и мрцваре по живим створовима — све то за овог дебелог човека што стоји испред њих у белом платну под плавим шатором као утвара.

Не гледа, али осећа да је око њега, по читавом пољу, сва та земља искидана, измрцварена, разбијена,

МИЛОШ САВКОВИЋ

Ђ. Андрејевић-Кун: Из циклуса „За слободу" (Дрворез)