Naša književnost

Француска литература. за А енеН рата у а у 385

Овде се нада зове Француска, тамо — Русија... ·.. С вама су заједно синови Волге.

и у другим песмама — опет слика Стаљинграда:

· Тако живи отаџбина моја. Али звезда, тихо пловећи од магле на Волги блиста мојим селима, што су поробљена, звезда-мати, црвена звезда, црвена од крви мученика... .

Жан Ришар је био „овде“ и „тамо“. У његовом стваралачком раду осећа се лепршање „великог крила“ — борбе совјетског народа.

Зато је тако звучао вером у победу његов глас, који је допирао до Француза из Москве. Он је знао да „синови Волге“ носе ослобођење његовој отаџбини. Није случај што се слика Стаљинграда јавља у родољубивом спису Ж. Р. Блока „Тулон“, посвећеном херојском подвигу синова Француске.

Укључивање књижевног фронта у борбу за ослобођење Француске, био је један од најзначајнијих догађаја у друштвеном и културном животу ове земље у току многих деценија.

Баш на том путу почело је савлађивање књижевне кризе. У сваком случају, било је показано да се криза може савладати ако француска литература прихвати ову могућност коју је историја дала у трагичним данима, — да се обрати „главним вредностима“ — живота и борби народа.

Главна маса књижевника Француске, укључујући старији нараштај — Ромен Ролан, Мартен ди Гар, Дианел, Вилдрак, Жилијен Бенда, — доказали су своју верност отаџбини и напајали у данима тешких искушења.

У најтежем периоду „учмалости“, у Јуну 1940 године, у последњем слободном броју часописа »МошуеПе Кеуце Егапсајве« уредник овога часописа Жан Полан појавио се са чланком „Нада и ћутање“. С проницљивошћу која се тада ретко сретала на Западу, Полан је тврдио: „Сила која је пошла на нас“ није непобедива сила. „Васпитана за пљачку и победу, та сила мора пасти при неуспеху... Али, ето, ми стојимо лице у лице према тој сили, а пред нама зјапи бездан: робија и ропство, једнаки за радника, сељака и грађанина.“ Полан позива родољубе да не клону духом. „Нама дају наду десет мученичких народа: једни од њих страдају ћутећи, други се херојски боре.“ „Само безумник може да очајава, Јединство ће се неизоставно оства„рити под условом да свако схвати своју-дужност и извршује је тајно. ти ћутећи. Ћутање је "такође наша дужност према онима који се боре.“

Ма ва Арена оде

Јаве ја

ар

ние иу а ан 6

( ј

+ Зи