Naša književnost

Ми а ВР

ПИ

рез. га | з

КА.

ИЗ нар

МЕ

у %

Мун

БУ МЕМА 7 5 > = : 7

386 : ПНЕ И Наша књижевност |

Лозинка ћутања била је изазивање немачким окупаторима.

Наравно, било је покушаја са стране издајника и „млаких“ да тумаче ту лозинку као формулу неактивности, помирења. Али као један од метода борбе, тактика ћутања у извесним околностима била је правилна. Ћутање, рецимо, Мартен ди Гара, стајало је насупрот издајству Дрие ла Рошела. Пола Морана, Селина, чија се лакејска_ дрека у част Хитлера разлегала по целој француској и који су уверавали да ће књижевност процветати под отимачима. То ћутање добијало је енагу баш у вези са антићутањем — с енергичним подземним радом који је испуњавао Франпуску десетинама борбених издања, летака и брошура, чији су аутори били најбољи француски писци.

У подземљу, у влажним сутеренима, где су се криле илегалне штампарије, у, конспиративним становима, писци су се сретали са руководиоцима и учесницима покрета, и сами постајали војници отпора. Основан је подземни Национални комитет писаца, у који су ушли Декур, Полан, Арагон, Вилдрак и млади писац Веркор, који се тих дана први пут појавио.

Писци родољуби настојали су да се служе и „легалним могућностима“ — штампом, употребљавајући сва могућа лукавства која су могла да спроведу њихову мисао читаоцима. Појавио се своје врсте проблем „езоповског језика“. У поезији га је мајсторски савладао Арагон. Он се досетио да да борбени смисао спису „Трактат 0 рими у 1940 години“.

Неки критичари показали су нарочито интересовање према француској класици и реторици — на пример, према проблему „мипота, тј. еуфемизама — реторских обрта који допуштају да се с мало речи много каже. Наводили су чувени пример из Корнејеве трагедије „Сид“, у којој Родриго, у жељи да изрази Химени сву снагу своје љубави, јединствено каже: „Знај, да те ја не мрзим.“

Читалац Француз —- објашњава Жан Шлонберже — могао је да се досети да се овде кроз уста Корнеја говори о осећању оданости отаџбини.

Илегални часопис „Свеске ослобођења“ писао је о подземној борби књижевника:

„У мраку, усред опасности, француска мисао мора тражити теме сутрашњице. Ми пружамо трибину најбољим интелектуалцима, који су принуђени да ћуте. После рата ми ћемо објавити ко су наши сарадници“ (септембар 1943 године). ~ Имена учесника подземне борбе, сарадника „Свезака ослобођења“, „Француске литературе“, „Француске уметности“ и других илегалних издања, сад су позната. Позната су и имена хероја и мученика: Жак Декур, уредник „Француске литературе“, стрељан је од Немаца; Леон Мусинак био је бачен на страшне муке. У хитлеровском концентрационом логору погинуо је песник Макс Жакоб.