Naša književnost

5 је заиста. умирао од глади. не је у почетку била пристала, али када је сазнала да јој неће дати повратну пропусницу, одрекла је. Ипак, са гледишта Немаца, ствар је била готова: хитлеровска пропаганда раструбила је гостовање Депре у Паризу. ! -

· Подлост и страх — то је оно што карактерише личност колаборациониста, ма да је сваки на свој начин покушаво да сакрије и једно и друго. Како им је то слабо успевало, може се видети, рецимо, из примера штампаног признања Дриеа:

„ја не осећам никакво задовољство од тога што сам ја потпуно усамљен у свом начину мишљења и што ја, скоро једини међу писцима, примам крајње закључке извесног европског система. Скоро сва француска интелигенција и француска поезија против нас је.“

Наравно, то није само признање, већ и трик прорачунат за будућност: да се прикаже своје издајство као убеђење, у нади да ће судије бити наивне или несавесне.

Издајници су били изоловани. Француска књижевност се окренула од њих Колаборационисти су осетили на себи гњев.и презрење народа.

С друге стране, они, с малим изузецима, остају до сада некажњени. Чак Монтерлан, чак Жионо, који је ступио у хитлеровску организацију књижевника у Немачкој и отворено се слизао с немачким официрима, чак Фабр-Лис, који је проповедао у МЕР немачке доктрине масовног убијања, чак Селин, који је под Немцима написао „Руководство“ за приређивање погрома „Ситнице за касапљење“.

Питање о казни издајника, разбојника пера, претвара, не зна се зашто, у нерешиви „проблем“, у предмст дискусије. Писци браћа Таро, који су учествовали у подземном покрету, данас „ревидирају“ свој однос према издајницима... Часопис »Езрг« осуђује браћу Таро, објашњава непристојност њиховог понашања, чуди се итд.

Али ту се у ствари нема чему чудити., Патриотски покрет је за-

_хватио за време окупације и књижевнике реакционарних схватања. Уз то, било је тренутака када је неким особама било тејшко одлучити шта је сигурније: поћи у службу Немцима или дати неко тајно и не сувише обавезно сведочанство своје симпатије према француском народу. џ ко

Управо француски народ, његов гњев створио је атмосферу у којој се подлост гушила од страха, Народ ће и решити судбину ратних злочинаца у књижевности. Али се не може предвидети да ће у ма коме капиталистичком режиму, који не рачуна с морално-политич- Х ким јединством грађана, борба за идејни слом фашизма тражити од ПАН народа нарочите напоре. ;

Књижевни колаборационизам био је крајњи израз деградације буржоаске литературе. Он је значио да су сеу Француској у трагич- м