Naša književnost

ПИО ЗА ОЈИЕИМ

— ОДЛОМЦИ ИЗ РОМАНА —

И Јакица је желела. Ако не далеко као Анте и Перо, бар из ове куће. Од малена — још као дете — слуша како Маре уздише, и опуштених руку, погрбљена, хода по мрачној кухињи пуној пепела и дворишту тврдом као скованом од камена. Гледа ћаћу како рано зором мула тера из заграде. Живина се опире ногама и Стипан мора да је туче и да потеже за уши, да псује и да је боде ногама у трбух. Јакицг мора да му помаже, коленима и трбухом да гура мула. Животиња није волела да иде на рад.

По уским улицама звони уморан топот животиња и тежака. Сунце је још далеко, и свитање сивим млазевима густе прашине полива тежачка лица већ уморна пре почетка рада. Летња ноћна спарина прокувала је крв и обарила лица знојем, који упорно не силази с коже ни дању ни ноћу. Очи се тешко отварају; сивкасто свитање као дим штипа за закрвављене беоњаче и задуле капке. Уста се крто и лењо отварају у зевање, али тај тежак дах не може да истера умор из костију и из меса.

Клопарају вратнице и судови, по двориштима одјекују гласови и ва костију, на лактовима, раменима, кључним угловима, шакама, затегла се опаљена, рапава, огуљена кожа, ишарана црним огреботинама испод замазаних длака. Шаке дебелим прстима, са црним тврдим прљавим ноктима, стежу по једну или две-три мотике под пазухом или на рамену. Јасан звук мотика, свеж, оштар, светао, пече као звук звона уским улицама, одбија се о криве, изломљене и испуцале зидове и сече туп бат ногу. Са спуштеном главом корачају мазге заједно са људима, носе на себи корпе, џакове, људе, чије се ноге у широкој тешкој обући клате као развезане и срозане бисаге.

Клопарају вратнице и судови, по двориштима одјекују гласови и дозиви, прескачу преко зидова и губе се у безбројно небо. Широм отворене конобе избацују ноћну устајалу киселину вина, буђи и уља. Козји лој и живинска балега разливају се по ваздуху. ЈБуди се хватају за крваве очи; жене брзим трком и скоковима прелазе преко уличице. Задах свеже рибе полако пуни бледе праменове свитања: то су рибари већ донели ноћашњи лов. Они спавају обучени — други кратки јутарњи сан од пола часа — а жене им празне барила, одвајајући рибу.

. ~

6. 51510) 4 („„ОВЕТОЗАГ ИЕ Пала

Мања А 65)

Мао

ПА вије

па о о ај