Naša književnost

3 ПРЕ ИН ~ | Пн =з “5 ај а И = 402 3 -> Наша књижевност

~ ~

- Јакица гура лењог мула кроз мрачни сокак на крају села, испод -> ораха. Из мале потлеушице, кроз ниско прозорче чују се оштри женски крици плача и побуне: - — Нећу, нећу!... Вражју матер... Нећу!.... Па То је сваконоћна мука код Солетових. Њихова кћи, девојка као а Јакица, болесна од неке чудне бољке, вришти ноћу псује и скаче. ПоЕ некад се смеје -као у инату. Жене су говориле у селу: да треба да се = уда. Само — нико је сад неће. Г Њен крик пара јутарњи полумрак, удара у гране ораха и у кратким одјецима језиво отскаче по камену. Јакица често виђа бледу, суву девојку са дугачким ногама: у прљавој кошуљи лежи преко дана пред вратима и ћути са полузатвореним очима. Око ње миле мрави и бубе, прелазе јој преко испружених руку, задржавају се на врату. Она се не помери. А кад падне ноћ и чим је унесу у постељу, она виче и бацака се ногама као да јој прље кожу жеравицама. У сивом полумраку свитања људи равнодушно пролазе крај ових Е крикова што излећу као ударци кроз прозорче — као да не чују, или као да је то њиштање гладне мазге. Зло се тупо очеше о тврде кошчате бокове расклиманих људи и, ако им није ништа на путу, они не журе ~ _ да се склоне. У овом скамењеном селу, покривеном свитањем као сивом прљавом крпом, нико се не пита за здравље. Ово се не тражи; налази се узгред као крух. Ако се снага не ископа из камена, неће је ни бити.

— Ни лика, ако га нима у крви! — говори се овде тихо, у равно; душном шапату, и не мисли се на то да се снага може штедети и јој - нављати.

Мало даље стари Марин је зауставио мазгу пред Петровом потлеушицом, и виче. Матијета, Петрова сестра, мала, кратконога, кржљава и болешљива стара девојка, истрча. =: — Гди је Петар» — пита набусито Марин одоздо са мазге.

— Тек је лега спат... — шапуће Матијета и шакама притискује увеле спљоштене груди.

— Ма река је доћ направит кров на мојој шупи... Дужан ми је!... Боа — Ча сам река — река! — чује се промукао глас Петров изнутра, глас пун пљувачке, ноћашњег умора од рибања и још незагрејаног сна. - М

Петар ноћу потеже рибарску мрежу по оштром камену, сече шаке и колена, гњечи ребра конопом и кроком, извлачи мрежу у барку и онако мокар и изубијан доноси по једно барило рибе на леђима кући. Б Тежак и изломљен баца се рибар на постељу и проспава један час, и -“ устаје са затегнутим вилицама у зевање и хрипом у грудима, умива се ј устајалом водом, гута крупне залогаје круха, узима мотику, излази на | улицу, да иде на копање.

Марин је добро стојећи и скоро богат тежак: има кућу. на два ката и доста винограда и маслине. Сироти тежаци раде код њега под над-

; | 1: = Ру