Naša književnost

Војислав Вучковић 59

лије искуство, тематика је одабрана и са планском поступношћу обрађена, хармонски став је тонално јасан, а оркестрација течна, прозирна и у бојама складно комбинована, Целокупна поема (рађена по познатој песми Максима Горког) има широке симфониске размере, а поједини тактови се просто испредају један из другог тако да образују непреки-

дан и интензиван звучни ток. „Весника буре“ Вучковић није схватио као симболичку слику, у којој би се помоћу тонског колорита дала на-

слућивати песникова визија; то је и психолошки и конструктивно успело приказивање стања, звучни доживљај у коме струји топли дах живота. Једино недостатак драмских контраста и јаче динамичке градације умањују овој симфониској поеми њено пуно дејство,

Војислав Вучковић је стајао на почетку пуног развоја, те се не може коначно одредити његов композиторски лик. Ипак се могу уочити основне црте његовог талента: лиризам са уздржаним полетом, каприциозна упорност и наклоност ка церебралној конструктивности. Његов млади живот пресечен је у тренутку зрења; да је живео дуже, свакако би нашао свој прави стваралачки пут.

Вучковићев проблем претставља општи проблем наше музике. Сама чињеница да је Вучковић започео свој уметнички развој од декадентства, да се после врати на здраве путеве музичког реализма има дубљег значаја за нашу уметничку музику. То што је један млад и даровит човек, који потиче из друштвене средине са малом или некаквом музичком традицијом, понесен таласом модернизма ипак успео да увиди заблуду и да се окрене здравим изворима уметности, доказ је његовог сигурног инстинкта и моралне снаге. Проблем је, рекли смо, општи због тога што наша данашња музика добрим својим делом стоји безизлазном троуглу формалистичког модернизма, и што њени претставници не показују ни снаге, а неки ни воље, да прекину са овим лутањем по беспућу. Вучковићев пример је у највећој мери охрабрујући и на њега ваља указати пуну пажњу оним младим људима који се данас одају уметничком позиву.

За нашу младу музичку културу Вучковић је урадио и доста, и добро. Он ће у њој заузети видно место не само као музиколог, који је нашу музичку науку одлучно упутио у друштвено правцу, него и као композитор чија ће дела увек служити као пример поштених уметничких напора, самокритике и високе моралне снаге.

М М

х МИЛЕНКО ЖИВКОВИЋ

%