Naša književnost

Запис на срцу мртвог партизана 63

Пст! Не будимо ноћ,

не реметимо сан другова!

Чека нас нова борба,

чека нас нови пут.

Па ипак, иако кротки и свесни,

у нама сунчана олуја бесни,

док кроз разбити прозор провирује месец жут.

7

Три дана смо ишли долином и брегом, три дана смо газили стазе под снегом, гледали румено-азурна обзорја

и ужарени снег на рубу видика, —

три дана смо ишли под шаторјем борја и били међу друговима,

говорили с њима,

и мислили с њима,

били једно с њима, —

а ипак били два завереника.

8

Три ноћи смо лежали у прљавим кућама, у клупку чељада и јагањаца

и дах телета лизао нам лице,

лежали немо и чедно

и сјајили посред тмице,

и потајно плакали, смејали се,

и потајно се збијали, грејали се,

о дани, месеци, године, столећа, —

а биле су само три зимске ноћи

и два пакта волећа.

9

А онда си пошла у снежни сумрак, ја на једну страну, ТИ на другу.

Руке се стежу — из рамена се кидају, поглед се кочи у пољупцу невидљиву, дугу, Х

а на лицу мирна ведрина.

Из опасности прошлих у опасности нове, у борбу до краја наша земља нас зове. Гута те снежна путања.

Ти си све мања и мања,

у око би ми стала.