Naša književnost

Младићи ; 75

да заблиста, да ликује, да поживи... Запљескао би он сваком урне: бесу, само нека измени његов бедни положај, круг годишњих доба, очајно досадне пољске радове. Снови увек исте врсте: да буде богат, уважаван, моћан, опкољен ласкавим женама... женама које њему припадају, вишег сталежа... високопаран и бедан сан, у коме се не води рачуна о времену које пролази... сан као неке пластичне слике, како се то на вашарима зове, низ слика без везе... дивне вароши, колоније са робовима, као на оним афишама за уписивање у маринску пешадију... жене са косим очима, Црнкиње... Није то нарочито и стварно мучило Елизеа, али жене су један део снова о господарењу, део сујете да се буде неко. Па затим, освета унапред 32 нешто што он није ни покушао; јер се бојао као неког несавладивог понижења да се нека, макар која од тих малих глупача из П.... где је он био као притворен, не насмеје његовом несиметричном лицу, његовој слабости, да га не одбије. Продужено младићство, дивље, незрело. Окренуо би поглед на другу страну кад би у каквој ували, угледао двоје младих његових година, у доба кад цветају орлови нокти.

Сањао је само о томе да буде одвојен од осталих, да буде сам и као пијан, и учинила би му се бедним, Марселова занимања. сва измешана са простачким материјалним разговорима а буржоаска би му изгледала занимања једнога Гија, ма да и он је свој сан називао Доживљајем. Необично слаба лектира одржавала је ту жеђ за нереалним сликама; у њима је увек Елизе располагао извесном чудном

моћи, којом је подвргавао и све оне који су га дотле у П.... гледали као помало са висине. У тим његовим сновима, П... се налазио у огњу и крви. Сви

познаници Елизеови умирали су насилном смрћу. Харала је страшна куга, или тајфун, како је то писало у географији, или рат, или сељачка буна. Средства нису била важна: али на крају крајева, живот је поново почињао са једним Елизеом, ослобођеним свих могућих

прљавштина прошлости. Затворио би очи, да сагледа П... у рушевинама. Треба вам објаснити да је П... мало село од триста душа, на

подножју брежуљака са кестеновима, са малим пољима између двс шуме, као комад платна на сомотском оделу, са наглим падинама које као да би хтеле да вас потсете на планину, са увалама где кише понекад камене путање претворе у речни ток, а у црвенкастом песку начине наносе. Већина људи живи од пољскога рада, има рибара у малој долини П-а, нешто мало винограда, жита, ражи; другима се опет више свиђа да буду дрвосече; то су најхрабрији, често странци, настањени ту разноврсном игром случаја; они секу обележено дрвеће, а затим настаје брига да их са воловима свуку. Они не живе једино од тога; сви су мање или више зверокрадице. Ноћу би због пуцња Елизе скакао из кревета. Није он волео пуцање. У сновима је увек имао утисак да се то на њега пуца.