Naša književnost

О неким проблемима српског књижевног језика 97

садржи наше језичке елементе, нимало не приближава тај појам нашим људима; уз то је тај израз у погледу језика направљен сасвим неправилно. Нарочито нема смисла замењивати пошто пото кованицама оне речи које су настале као резултат развитка производње и технике. Неки су, на пример, предлагали да се реч „авион“ замени речју „летилица“, реч „авијација“ речју „летиличарство“, реч „аеодром“ речју „полетилиште“. Ако бисмо прихватили овај „принцип“, отишли бисмо толико далеко, да бисмо почели тражити домаћу реч, рецимо, за трактор, итд.

Ми се сада налазимо у нарочито тесним односима са Совјетским Савезом. Природно је што утицај руског језика код нас почиње с новом снагом да расте. Код нас се чита много књига на руском језику. Људи се упознају са земљом социјализма, са културом и техником у Совјетском Савезу, са совјетском књижевношћу. Преводи се много књига с руског језика. И сасвим је разумљиво што у наш језик продире много руских речи. Те речи продиру заједно с новим појмовима, који су настали за време Октобарске револуције и после ње, у епоси социјалистичке изградње. Речи као „кулак“, „колхоз“, совхоз“ итд постале су код нас сасвим обичне. Утицај руског језика код нас огледа се углавном у речнику, и он ће и даље постојати.

Међутим, било би погрешно мислити да се ми придржавамо гледишта да у језику треба дозволити неограничен страни утицај. Треба имати у виду да је језик оруђе народне културе и да то оруђе треба да буде што савршеније и боље. Књижевни језик мора имати народни карактер, он мора бити јасан и разумљив народним масама. Изрази који су дошли из страних језика услед развитка науке, технике и културе не сметају књижевном језику, ма да је и за такве појмове боље имати домаће термине. Руси, на пример, имају за авион свој израз, као што и ми имамо читав низ израза за сличне појмове Стране речи никако не треба употребљавати, ако за њих постоји или се може наћи, створити добра домаћа замена. Такве речи претстављају потпуно непотребан и штетан баласт за језик, и против њих се треба борити (на пример, шнајдер, шустер, астал и сл.). Нарочито се треба бсрити против страних утицаја у синтакси и другим областим“ граматике. Код нас се прилично одомаћила конструкција из немачке синтаксе као што је у реченици: „Не може нигде да га се пронађе“. Сасвим је непотребан израз „пола два“ уместо „један и по“. Нарочито треба устати против језичких утицаја који су настали услед владавине страних угњетача код нас. То су несловенски утицаји, турски, нарочито немачки итд. Али да бисмо се успешно борили против страних утицаја, треба да познајемо свој језик, да га проучавамо, да знамо законе његовог развитка, јер ћемо само тако моћи да унапређујемо свој књижевни језик.

Један страни елеменат може се у језику допустити ако се толико одомаћио, да претставља његов органски део, Али гко сада, у данашњем

7