Naša književnost

96 Наша књижевност

значи брисање националног индивидуалитета српског и хрватског народа, него само узајамну помоћ и сарадњу у изградњи националне кул“ туре Срба и Хрвата.

Једна од важних и данас веома актуелних питања књижевног језика. јесте питање страних речи и страних елемената уопште у срт ском језику. Вук Караџић се борио за народни језик у књижевности. (Он се борио против славеносриског језика, који је био неразумљив народу. Он се борио радикално против те мешавине разнородних елемената. Борећи се за народни језик, он је из њега избацивао све елементе који су му били туђи. Та борба била је потпуно законита и оправдана, јер се водила ради тога да би се народном језику извојевало право које му припада, ради тога да би се народ могао даље културно развијати. Али Вук није био пуриста у оном смислу у коме су то били неки његови следбеници, Вук је био за народни језик У књижевности и у својим делима утврдио је његову општу правилност. Али кад му је било потребно, он је позајмљивао речи из црквенословенског језика, само их је прилагођавао српском изговору. То показује колико је Вук имао правилне погледе на књижевни језик. Једнострани вуковци почели су спроводити пуристички принцип У језику; они су хтели да језик „очисте“ од туђих елемената. Ми смо то већ поменули напред. Пуризам у језику, како су га схватили неки једно. страни вуковци и неки каснији филолози, претставља у ствари ненаучну, реакционарну меру, која задржава историски развитак једног народа и изолује га од интернационалних друштвених и културних утицаја. Пуризам у језику јесте резултат националне ограничености и несхватања историског развитка народа. Док је пуризам у периоду борбе за национална права и националну културу претстављао извесно, макар и наивно, средство одбране од туђинске превласти у области културе (то је, на пример, типично код Чеха у периоду њиховог националног и политичког препорода), он касније добија потпуно супротан смисао. Пуризам претвара језик у голу форму. Докле води такво схватање види се најбоље по ономе што су усташе учинили У хрватском језику, уводећи велико мноштво кованица, или недићевци са својим „србопутима“ и „срборитима“. Таква „чистота“ у језику није ништа друго до маскирање, прикривање издаје према народу и његовој култури, прикривање ликвидације националне независности.

Али у овом питању треба имати јасан научни став, Избацивати све стране речи и замењивати их кованицама — то значи не разумети развитак и напредак друштва, развитак и напредак човечанства као целине, то значи бити заостао и назадан. Сем тога, кованице у ствари не значе уклањање страних речи. Кованица је често само прикривена, маскирана страна реч. И у тим случајевима много је боље употребљавати страну реч него рђаву, неразумљиву кованицу. Зашто би, на пример, „ногомет“ био бољи од „футбала“ 2 „Футбал' је позната интернационална реч, која се одомаћила код свих народа, а „ногомет, изко