Naša književnost

Максим Горки и национална књижевност СССР 439

песама, прозних и драмских дела свих народа совјетске земље, почињући од руског.

Као грубо искушење јединства совјетске књижевности показао се велики Отаџбински рат. Рат, то свестрано проверавање трајности совјетског поретка, проверио је и трајност заједнице националних књижевности Савеза. Оне су часно издржале ово проверавање и у току рата још су више учврстиле своје јединство. Године великог Отаџбинског рата постаће изванредно важном етапом, читавим периодом у совјетској књижевности. За три-четири године створена је посебна и велика књижевност — одбранбена. На одбранбеној књижевности 1941—11944 године нарочито се опажа како су братске књижевности, националне по облику, социјалистичке, совјетске по садржини. За одбранбену књижевност национални писци искористили су све изворе родног фолклора, родних класика, њихову стилистику, живописност, патетику, хероику; за предмет својих дела сни узимају појаве патриотизма у свом родном народу, опевају подвиге својих суграђана који су постали хероји фронта или позадине у Отаџбинском рату. Али разним језицима, разним песничким средствима и сликама, писци многих народа совјетске земље говоре о једном и истом — о јединој, великој совјетској отаџбини.

Ваља забележити још једну црту. Горки је мислио и учио да су књижевност и уметност — само посебни делићи борбеног фронта националне културе, а она сва само један од родова оружја велике армије братских народа. Он ни за тренутак није заборављао да се та култура изграђује окружена злобним непријатељима, против којих је неопходно потребно припремити одбрану. Горки је проповедао непоштедну борбу против непријатеља. И када је тај непријатељ унео рат у мирни Совјетски Савез, и национални писци пребацили су своје стваралаштво на одбранбену тематику, — они су већ могли црпсти од Горког мисли и ликове из његових патриотских прогласа, говора, предавања, публицистичких чланака и уметничких дела.

Тако се Горки и националне књижевности Совјетског Савеза поново и нераскидно повезују заједно. |

(С руског, В. С.) Н. ПИКСАНОВ

ђ # ф К

пас јаке са