Naša književnost

202 Наша књижевност

Алексеј Максимович је са одушевљењем показивао Владимиру Иљичу Помпеју, напуљски музеј, у коме је стварно знао сваки кутак. Ишли су заједно на Везув и по напуштеним утврђењима.

Треба напоменути да је Алексеј Максимович већ и онда имао велико енциклопедиско знање, које је неуморно попуњавао током целог свог живота. Није знао стране језике, код њега су долазили најразличнији људи, међу којима је било и књижевника, и уметника, и познатих научника, долазили су из свих крајева света, али се не сећам да је био случај да у разговору са странцима Алексеј Максимович буде у безизлазној ситуацији или да није био у стању да говори с њима о ма којој теми, и ако преко преводиоца. С многима се ДОПИСИвао, између осталих с Ромен Роланом, Хербертом Јелсом, професором Ђуи, Розерфордом, физичарем Освалдом и многим другим.

Алексеј Максимович је умео изванредно да прича, знао је да са две-три речи наслика пејзаж, да опише догађај, човека. Том његовом дару нарочито се дивио Владимир Иљич. С друге стране Алексеј Максимович се непрестано одушевљавао јасноћом мисли и блиставости ума Владимира Иљича, његовој вештини прилажења човеку.

Мени изгледа да је баш отада Владимир Иљич нежно заволео Алексеја Максимовича. Не сећам се да се икад Владимир Иљич љутио на њега чак и у време њихових великих размимоилажења. А Владимир Иљич је умео страшно да се наљути.

Алексеј Максимович је волео Владимира Мљича необично топле, младићки, и ватрено му се дивио.

Кад је пошао за Париз, „Владимир Иљич је обећао да ће сигурно понова доћи на Капри, са Надеждом Константиновном, и то што пре.

За време боравка Владимира Иљича код Алексеја Максимовича ретко су они могли да буду насамо, сметали су им они који долазе. Владимир Мљич је боравио на Каприју свега неколико дана и после његовог одласка Алексеј Максимович је био врло нерасположен и дуго се није могао ослободити тога.

(Превела с руског НА По) М. АНДРЕЈЕВНА