Naša književnost

Хроника 5 617

Дело је писано специфичним колоритним стилом с тежњом да се сачувају карактеристике и израз ХМГ века. Оно претставља читав песнички мозаик. Стил је архитектура, делује на око и на ухо, не само на мисао и на срце. Реч је бирана, мисао је склоњена иза слике, унутрашњи живот испод куполе који мора имати смарагде метафоре. За „Колу Брењона“ може се рећи да је симфонија речи. Виноград ври у томе стелу, а сунце даје томе врењу снагу, светлост и чар. Динауика речи усклађена је у музику израза. Оне нису стиховане, а освајају ритмом, спонтаним римом, мелодијама натопљеним лепотама и мудростима народног духг. Чује се глас традиције кроз тај стил, кроз ту пенушаву игру и мајсторију речи. Снажно, ђаволско вино из старих запечаћених боца које разгаљује и опија.

Кола Брењон је весељгк и филозоф. Његова филозофија је из народне мудрости, обојена фолклором покрајине која има своје живописне дражи у саставу француског народа. Његов став према животу, а нарочито према смрти, везан је за филозофски став старих Грка и Римљана. Ту је Кола Брењон своје бургоњско вино духа помешао са етичким и филсзофским одгојем свога творца, који је у темељу своје ерудиције класичар. Кола Брењон је у том једињењу уметник самоникли, народни, примитивац, али са мисаоношћу која је у стању да прати Ромена Ролана на путу његових тражења постојбине интелектуалне елите.

„Кола Брењон“ претставља изванредно тежак проблем за преводиоца. Преводилац, Милан Богдановић је овај посао савладао на уметнички начин, са лепим књижевним квалитетима и са великом љубављу према послу. Он се трудио да сачува сликовитост прозе, као и онај ритам у коме се пенушају ведрина и разиграност духа Коле Брењона. У преводу су остварени колорит бургоњског поднебља, богатство и високи уметнички квалитети Ролановог стила. Превод Милана Богдановића спада у веома лепе уметничке тековине нашег књижевног рада.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ