Naša književnost

о РРА" >

Хроника

пут у историји свога народа састали у јединственој радној заједници, која наставља наше хумане традиције, учвршћене борбом чешких књижевника раме уз раме са чешким народом и крунисане мајским устанком изјављујемо;

Састајемо се у историском моменту, када Уставотворна Нарсдна Скупштина треба да осигура тековине народне револуције и да припреми терен за изградњу социјалистичке државе. Као тумачи воље народа, који је извор државнео власти, из кога извире сва наша духовна снага са ралосним еланом укључујемо се у рад на томе делу, Иззављујемо свечано, да ћемо суделовати у остваривању двогодишњег плана изградње, са којим лочињемо да остварујемо нашу народну будућност. Радићемо свим снагама. на уништењу остатака домаћег и иностраног фашизма, да би наше велико стваралачко дело обезбедили од сваке опасности. Убеђени смо, да се у овим нашим напорима слажемо са свим демократским снагама света.

Народна демократска република омогућиће пун развитак свима стваралачким народним снагама и обезбедиће им пуну слободу. Она ће изградити здраз однос човека према раду. Са измењеним положајем народних маса из основа се мења и положај књижевника. Књижевник постаје од борца моћан фактор изградње а у друштвеном поретку. који заједно изграђујемо нестаје противуРечности између појединаца и друштва, пошто се развој личности и развој друштва узајамно условљавају.

Свесни многоструке одговорности и важности нашег рада, морамо да напрегнемо све своје снаге да би што дубље упознали човека и продрли у народ, да се са њим саживимо, да постанемо не само тумачи револуционарних друштвених промена, него и творци нових односа човека према човеку. Најенергичније устајемо против равнодушног и апстрактног либералистичког хуМанизма и супротстављамо му нови хуманизам —- социјалистички хуманизам који се бори за ослобођење човека и за ослобођење људског друштва. У томе видимо продужење и развитак најбољих

625

чешких традиција које воде од Хуса, Коменског преко: Хваличка, Махе, Немцове и Неруде, ка модерним чешким књижевницима, који су пали у борбама против фашизма. У томе правцу. осећамо се сједињени са напредним снагама целога света у коме Совјетски Савез прететавља звезду водиљу у напорима за изградњу новога човека,“

, ј Ур.

Горки о карактеру руске литературе. — Руски: писци су одувек волели ла даду теориски смисао своме раду. Готово сви руски класици ХЛХ века Пушкин, Гогољ, Тургењев, Достојевски, Толстој — оставили су потомству не само замашна уметничка дела, већ и чланке о књижевности који се одликују дубином и оригиналношћу мисли.

Горки је у том смислу био достојан наследник класичне руске · књижевности. 'Поражавао је савременике богатством и разноврсношћу свога знања. У његовим књигама се може наћи много дубоких мисли о руској књижевности.

Горки је у својим предавањима из историје руске књижевности (која је држао у Италији, на Каприју 1909 године) и у неким својим чланцима тежио да одреди у чему је основна одлика, суштина руске књижевности.

Писао је: „Руска је књижевност особито поучна, Особито драгоцена. својом ширином — нема питања које она не би поставила и трудила се решити га. Она је у првом реду књижевност питања:

„Шта да се ради» Где је боље,

Ко је криве — пита се она“. „Вуска књижевност, — вели даље Горки, — уверава нас да је ова или

она група потпуно немоћна, потпуно некадра да своје задатке реши без учешћа широких демократских маса.“ У тој пажњи према животу и питањима широких народним маса види Горки најважнију карактеристичну црту руске књижевности. Оснивач нове руске књижевности, Пушкин, велики сатиричар Гогољ, у свету познати мајстор романа Тургењев, и да не гово-