Naša književnost

Белешке

анархиста то је полазна тачка. Они веле: социјална револуција треба... само да сруши сувремено државно стање.. да се остави ..слободан народ, па нека се народ сам одоздо организира по својој вољи и памети. Анархисте — не обраћају пажњу на оргавизаторску страну социјалне револуције. Они остављају „природном току ствари“, „народним инстинктима“ и другим н најасним и непознатим покретачима да изврше социјалну револуцију, 7/. друштвене преображај. — При мало дубљем размишљању показује се да овз

155

пут немогућ. Никаква сила не може растурити друштво у неко стање где би постојала несвезана гомила „суверених личности“ које изнова склапају „дру-

штвени уговор“. (Рад 1874 стр. 5 Е

рт

327).

„Србија на истоку“ као пандан једној књизи Владимира Јовановића. — Као што је познато, Владимир Јовановић је шесетих и седамдесетих година објавио неколико књига о нашем народу на енглеском и француском зезику. Једна од њих, у којој је можда

најтачније дат резиме његових погледа

теорија није нимало „радикална“, но је на српски народ, његову прошлост у истини шупља, бесмислена, а у прак- џи будућност, јесте француско дело под тици није могуће ни претставити такав _ насловом без Чегђез ећ ја течоп де процес револуционарни... Ниједан иоле ја Зетђје ФЧап5 ГЕшгоре ФОпеп,, које цивилизован народ неће никад хтети да је изишло у току 1870 године, отприостане у таком стању где сваки мора _ лике у време Јовановићева одговора да брани своје „фактично право“ с о- Марковићу На „критику“ коју ружјем у руци. Природна потреба на- је „Панчевац“ донео „о садргони га, да одмах, пошто је срушено жини и правцу“ „Младе Србадедно законито уређено стање, тражи дије“ (Млада Србадија 1870, стр. 198). ПРУ НаКонИтО И УРРБЕНООТАРЕ КОЈЕ Иако нигде не помиње име Влади-

5 био Нор СНО прераниско ПЕВА мира Јовановића ни његову француску ПРЕ АЕ ВАН књигу, Марковић у „Србији на истоку | ; говори о истим питањима о којима и ЈУ ШИЈЕа Какво ће бити ново стање — то Јовановић, наравно са свога гледишта. зависи од умнога и моралног развитка бе је очевидно, после једне велике поМАСА НЕ БЕТОЕ ДРУИНЕНИХ ни лемике, која је почела усмено, па преПИСМО ДАЛО КОЈИ СУРЕ ДОТЛЕ шла у кореспонденцију с Јовановићем, | склопили, а уз то и од техничких, Ма АЕ најзад појави у штампи, осетио | Ија НИХ и аНа КИМ народ Рај потребу да свога противника и његове | сполаже. Да се образује неки нови о- идеје о српству побије једним начел- | а пе УРИНА ВУ ШЕН ОЕ ил делом. Али прелазећи у студију | ба да је народу већ познат углавноме ових питања, он је претворио своја | тај облик; или бар да у народу има разматрања у научну студију и желећи у снажне покретачке мањине која има по- ја јој да што објективнији карактер, верење народа и која је толико снажна (ије у њу унео тон полемике па није и способна да уме дати правац народ- ви помињао да је непосредни повод ном покрету, организовати револуцију његовој студији жеља да напише ре-

| ијутврдити сталан пут друштвеном пре- лику на Јовановићево дело. ображају. Ако тога нема — револуција | ће се распасти у бесмислену борбу којом ће се користити поједине партије | на штету народа, на пр. данашња Шпанија (примедба Марковићевај или ће "народ склопити неку привремену организацију, која му се за тај мах учини најбоља, (на пр. Србија после 1815 год., Француска у свима својим револуцијама). Тако су се вршиле све револуције... и тако се морају вршити, — други је

Али, довољно је само узети један одељак Јовановићеве књиге, на пр. Моеит5 ећ та ин опз детосганаџе зегђез, па ће између ових двеју књига бити јасна веза која се чак и у наслову може опазити: У Јовановића стоји „Та та боп де Ла Зегђае Фапз | Ешџторе' 4" 'Огтепк. а "тако се У сажетијем облику зове и Марковићева књига,