Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
МЕР
МЕР БРИНЕ пе ЗА нара РАВЕНИ аи
226
14
Маша књижевност
Хтио сам самоћу ал' она ме, ево, убија
— како бих сада, другови, да с вама ринтам и дишем! У грлу ми пјесме пјевају
у оку ми зреници блистају
а сам сам, ноћас,
на постељи — ПИ а ЕН
и не могу да вам пишем.
(0 сву ноћ под мојим окном киша крошњама шапуће и све су собе тихе, уснуле собе хотела.
Сам сам, у пустој кајити, у мени срце вруће
сред бољке што се сплела, сред бољке што се сплела. Зажелим даљине модре, сусрете, звијезде, птице, борове Кома, Буче, врбаке брзе Бистрице.
Ал' ноћ је, и дажд је, и вјетар крошње њише
и не знаш што би од вјетра
и не знаш што би од кише...
ДУШАН КОСТИЋ