Naša književnost

ММП а а ке

1

у

аи ЗХјА

по МИ њи ~ ДИ Уа“ у

ПРУ АМА И

492 Наша књижевност

онарни енглески лист назвао „јединим већим добровољним радом на обнови Европе“.

У Југославији су основна материјална средства културне дјелатности постала општенародно власништво. Народ је узео у своје руке претежан дио средстава штампе, претежан дио биоскопа, сва позоришта, већину културних установа, итд. Југославију преорава снажан талас културне револуције. Избиле су на површину нове снаге, нови захтјеви, нове чињенице. У културном животу зомље, у односима на том плану, десили су се корјенити преокрети. Наш књижевник се, пишући и гладујући, кроз деценије жалио: нема читаоца за домаћу литературу, како да је ствараш, како да је развијешг Данас је пред нашег књижевника стао масовни читалац, гладан домаће књиге, и говори: нема довољно савремене домаће књижевности, како да постанем свјестан својег дјела, својих могућности и планова»

Југославија води непомирљиву борбу за присаједињење свих ју“ гословенских крајева јединственој југословенској држави. То значи да она свесрдно даје свој прилог борби за ослободилачки мир послије ослободилачког рата, за остварење принципа и парола под којима се водио ослободилачки рат — борби против империјалистичког мира и диктата англосаксонских реакционара. Слободна и напредна унутра, нова Југославија постаје фактор слободе, равноправности, незави: сности и саргдње народа. Њен углед међу слободољубивим и радним људима у свијету приближује се њеној стварној слави, њеним заслугама и прегнућима.

Али, наравно, Југославија има и своје тамне тачке, као што сви јет око ње, нарочито свијет на западу, поред свијетлих политичких и културних напора и успјеха прогресивних друштвених снага, има своја тамна мјеста, своје велике тамне површине. Тамне тачке у новој Југославији то су остаци реакционарне, издајничке буржоазије, одломци старе, полуколонијалне експлоататорске државе, пунктови међународне реакције и шпијунаже, људи без снова, с болесним снови ђењем иностране интервенције и повратка на старо. Тамна мјеста У свијету око нас, то је монархо-фашистички терор у намученој Грчкој, која је послије њемачко-италијанске окупације пала под енглеску окупацију. То је, затим, оживљавање италијанског и њемачког фашизма под окриљем англо-америчке реакције; Франкова инквизи-

торска фашистичка тиранија у племенитој и мученичкој Шпанији, данданашњој жртви њемачко-италијанске интервенције. То је, даље, појава нових, америчких претензија на свјетско господство, доларска дипломатија и атомска пријетња ратом, угрожавање независности малих народа и формирање интернационалног црностотинашког механизма којим се командује с једног јединог мјеста, с Вол-Стрита. То је, најзад, цинизам доларских дипломата и новинара који изјављују да је појам „фашизам“ нејасан и неодређен, и да не може бити проскрибован у међународним историским документима и споразумима.

1