Naša književnost

Књижевници код Маршала Тита | 483

жевног стварања пише и оно што је штетно. На примјер, ја никако не могу да се сложим с оним што се у западним демократијама прича о тобожњој пуној слободи штампе. Каква је та „пуна“ слобода штампе и у чему се она састојиг Она се састоји у томе што се свакоме дозвољава да пише и највеће лажи и клевете, под изговором да је то слобода и да је то морално. С нашег становиштг то је аморално, и таква је слобода штетна.

Књижевност, литерарни рад треба да има извјестгн правац. Кроз

књижевност ми треба да добијемо и слику једног доба, да дознамо историју његову. Историја није само хрополошко биљежење догађаја. Текав рад претставља документарну обраду историје. Историја се пише и кроз литературу. Њу обрађују умјетници, литерати, у својим умјетничким дјелима о минулим збивањима и о ономе што је око нас. Њихсв рад је по мом мишљењу веома важан. Ја разумијем кад ви кажете де смо и сувише близу догађаја, и сувише близу томе што каргктерише нашу херојску епоху, — да бисмо могли дати њену сажету слику. Ја знам да ће у будућности то бити много лакше. На, ми морамо дати књижевне документе о овоме што се збива. Иначе би наш рад у данашњици био неправилно оцијењен у будућности, ако ни ми не дамо свој прилог томе. Због тога, — ако вашег дјела не би била обрађена умјетнички онгко како би то требало, — нико неће замјерити. Због тога треба стварати, треба радити, не треба чекати.

— Код нгс — рекао је затим Маршал — постоји велика жеђ за знањем. Видите, наш народ се показао колосално — у сваком погледу. Он се сјајно покгзао у рату. Али, он се није борио само зато што јг, како се говорило, ратнички народ. Не. Ми смо ратовали да бисмо створили нешто боље, ми смо у борби имали велике циљеве, које сада у миру брзо остварујемо. А да бисмо то боље остварили и учврстили, ми морамо дати нашем народу знање, подићи његов дух, унапредити га. У рату је сваки од нас могго видјети с колико је воље и љубави наш борац, под најтежим условима непрестане борбе, учио и читго. Он није знао хоће ли, можда већ сутра, погинути, али је данас учио абецеду.

Имати овакав нгрод какав је наш, то је заиста велика ствар. Због тога ја мислим да наши књижевници треба да приступе енергичном раду и стваралаштву. Ја знам да књижевници у старој Југославији нису имали услова за рад и да наша литература није могла да ка резвија онако како је било потребно. Данас, међутим, ви имате све могућности. Ако вам је потребна потпора државе, тражите је и држава ће вам је дати. Јер, ми не радимо само за себе, него и за будућа покољења. Ми вашем раду придајемо огромну важност, г од вас зависи како ћете извршити свој задатак. Ваш стваралачки рад, — то је разумљиво, — не може се третирати као рад других професија. Ту се, — јасно, — не може говорити о ударничком раду. Али се мора и

Зе