Naša književnost

72 - Наша књижевногт

Усредсређено на рашчишћавање међусобних односа трију лица јед-

| ног „брачног троугла“, у форми лирских исповести, оштре психолошке

| проницљивости и крвавог људског обрачуна са самим собом и гагтнерима,

| ћишено сваке радње у спољашњем смислу, дело „У агонији“ је постављгно

и решено као једна ексклузивно психолошка дргма. Очиглелао је, међутим, да њен смисао, онако како га схвата сам писац. не остаје

| само на психолошком плану, да процес психолошке декомпозиције, који

доводи до два самоубиства, треба да има шири, друштвено-историски зна-

чај, да се термином „у агонији“ ке одређује само један конкретан случај, случај породице Саруна ЛенСаха, него да он хоће да има дубљи и заснова-

| нији смисао, добијен уопштавањем поједикачног на опште џи конкретног на д. апстрактно, смисао социјалног симбола. Изнимност особене судбине

пропалог патриција и његове ганкоћутне жене, у којој је толико морбидног

_п бизарког у развоју, толико психолошки апартног у коначном решењу,

не дезвољава да се психолошка истинитост, истинитост једног посебног,

документовано образложеног случаја, пренесе на друштвени план на коме

појединачно вреди само уколико се поклапа са општим, на коме сваки смисао, свака ситуација, свако решење могу да се уклопе у широки ток само ако косе обележја типичних појава и законитих гибања.

Шта је то устеари што у Крлежиној поставци ликога у овој драми смета да их примимо као типичне претставнике једне класе у агонији, ла у њиховој животној судбини видимо, у маломе, судбину читавог једвог друштвеног слоја, да њихову агонију осетимо као агонију читавог социјалног система, у коме су се они јавили у одређеном историском тренутку»

Сами ликови драме, свгга њих троје, онако како их је Крлежа поставио и протумачио, у пуној су мери досро одабрани и аутентични претставници оне аграмерске аристократије, која се, после 1918, у ногим условима живота, осећа дезоријентирана и ишчупана из свога социјалног тла. И ка-унд-ка кавалериски потпуковник, бонвиван и бивши сустриски барун, који се срозао на шталмајстора, отпуштеног робијаша и прегаженог човека, и аграмерска аристократкиња, кћи једног фелдмаршаллајтнанта, која је отворила помодну шиберску радњу и шверцује италијанску свилу, зарађујући хлеб својим радом, и син Санског саветника, доктор филозофије и права, маџарски џентри и хрватски племић, одликаш и каријериста, којР лржи обичну адвокатску канцелерију — сви они живе, крећу се и делају, раде и снивају, у измењеним условима, по линији својих старих навика, обичаја и искустава, Сез могућности и способности да се, У новим животним условима, ослободе својих старих схватања и конвенци;а, који су заувек оставили тргг на њиховим потребама, хтењима, сновима, на целој њиховој пенхолошкој конституцији. Бивши човек, коцкар и пијаница Ленбах, који жисгк уцењујући свеју жену, још увек се служи декоративним кавалирским гестама сгменог господина, дели просјацима. милостињу и патетично инсистира ка важцости своје часне речи. Његова жена, Саруница, присиљена да зарсђује сама свој хлеб, кука над Седом свог положаја, као да хоће да неког убеди да дами из отменог друштва не пристоји да се повижава радом. А Крижовец, који дубоко у својој сићушној души осећа способност