Naša književnost

Белешке

Би је нисац проживео од 1900 године ло смрти и написао: „Мраз“, „Последњи зрак, „Господареви кочијаши“, „Историја мбга савременика“. 5

Директор Музеја је пишчева ћер"ка С. 8. Корољенко. ј

МЛАДИ ПИСАЦ И ЊЕГОВИ КРИТИЧАРИ

Под овим насловом изишао је чланак Б. Соловјова у „Литературној газети“ о младом совјетском песнику Лаву Кондиреву поводом његове збирке „Стрела“ која се појавила у издању „Совјетског писца“ прошле године. За нас је овај чланак занимљив што видимо из њега како у Совјетском Савезу према младом писцу поступају њего= ви старији другови.

Стихови Кондирева били су прво анализирани у обласној комисији ССП где је и млади песник био присутан (Дискусија је стенографисана и скраћена изашла у листу „Сибирске ватре“).

-Песника су старији другови 03биљно критиковали, али су у исто време пријатељски нагласили: „он је песник, на прави песнички начин осећа материјал“ (Маргарита Алигијер); „ово нису протоколске песме, већ песме у којима има елемената мале новеле лепо збијене У стихове“ (П. Антокољски); „ја во-

лим кад човек у стиховима уме да

прича догађаје један за другим,то јест, кад гради новелу; ако притом стихови имају песничку вредност, онда имам двоструко задовољство. Л. Кондирев уме тако да пише. Треба му то честитати,“ — говорила је Вера Инбер.

Исту књигу су анализирали У Новосибирску. Учесници су казали

_не сме тако говоритњ

165

"доста истина о низу песникових

стихова — идејних и уметничких. Узгред су неки учесници тврдили у дискусији да у тим стиховима има „клевете на совјетску стварност“. Соловјов, после критичке анализе песама и свестраног разматрања свог случаја о коме се доста међу жњижевницима говорило, закључује да се, разуме се, мора оштро товеорити о неуспелости неких стихова џи да није требало да уђу у збирку, али да се о целој књизи и неуспелост песама сматрати као „клевету на совјетску стварност“. „Не сме критика износити. неосноване осуде — то мање него ишта помаже развијању младог писца, чији су несумњиви дар подвукли квалификовани песници који су суделовали у анализи његовог дела“.

С толико се озбиљне пажње приступа сваком писцу почетнику и из: најудаљенијег краја земље; али се

гсвакве читатељске конференције у

СССР не посвећују само књигама младих књижевника, које треба још упућивати. Оне бивају и поводом дела већ зрелих уметника, кад што је крајем новембра прошле тодине једна дискусија била посвећена А. Фадејеву и његовом роману „Млада гарда“. На конференцији је, разуме се, присуствовао и Фадејев и причао како је радио на овом роману, чиме су се млади писци могли користити.

Треба напоменути овде и то да је у току само последња два месеца изишло У самој „Литературној газети“ око десетак критика књига младих писаца. Ни најбезначајнија књига не остане непропраћена критиком џи усменом и писаном .