Naša književnost

О Пушкину 197“

лика љубав према сопственом народу и човеку инспирисаће сва

његова уметничка дела, његове поеме које ће уздизати величину, хероизам и снагу руског народа као што су „Полтава“ и „Бронзани коњаник“, поеме у којима ће износити из историје примере владарског деспотизма и народног гнева као у „Борису Годуно-

_ву“, говорити народу о његовој садашњици, императору злочин-_

цу, поеме у којима ће у пуној слици стварности бити изнето феу-

дално друштво његовог доба, под чијом влашћу одиграва се и

лична трагедија човекове среће, као што је на пример његова поема „Евгеније Оњегин“. Кроз плућа генијалног песника Пушкина дисаће Русија, не Русија племићска, спахиска и царска, већ она Русија која ће у своме историском развитку носити наролне буне, да у Октобарској револуцији збаци са себе гнусну, понижевајућу, ропску стварност, која је била мрска слободољубивом и човекољубивом песнику Пушкину.

Пушкин, је био песник далековидљ; са пророчанским речима за судбину свога народа. Његове речи су биле пламене, пуне вере и поуздања у светлу и историску мисију свога народа. Када шаље стихове изгнаницима у Сибир, он им поручује да ће се подићи њихов пали мач и њихово започето дело бити довршено победом и славом народа. Чаадајеву заносно поручује да ће величина Русије израсти на развалинама царског самодржавља. Пораз декабриста и његово лично прогонство које је уследило томе поразу не смирује његов револтни дух. Демонизам рромантизма не опседа његову личност кобом трагике човека и света. У њему је песник који има жеђ, страст живота, који дубоком осећајношћу и идејношћу прожима сваки доживљај стварности, сваки сусрет са човеком и природом и који потпуно јасно осећа да једна неуспела завера као што је била завера декабриста, изолирана од народа, неће зауставити неумитни ход историје, кобан по царско самодржавље. Свим својим порама, свим својим осећањима и мишљу он је песник, и то песник који је самим својим бићем везан са најдубљим животом свога народа.

Над главом овог великог песника био је уздигнут кроз цео живот мач царског самодржавља, чак и у оним данима пред смрт кад је био записан на листи дворског племства и када је царизам уживао у његовим душевним, психичким патњама. Сенку тог убилачког мача видео је увек на своме животном и уметничком путу. Његово човекољубиво срце пуно велике страсти за слободним животом, пуно унутрашње животне ведрине и радости морало се