Naša književnost

198 5 · Наша књижевност

замрачити у доживљавању сурове кметске стварности. У њему није живео песник који се могао егоцентрично изоловати од живота свога народа. Он није могао примити изолацију као монашко помирење са чудовишном стварношћу. Када се хтео повући у село, он је песнички објавио свој тешки утисак виђења ропског положаја и беде сељака. У песми „Село“ исказана је и трагика _ његове песничке личности. Напустио је дворску племићску средину, која га је намучила дволичним лажним животом, карикатурама од људи, пузавцима, ласкавцима и полтронима, и потражио утеху у сеоској природи. На селу су лепота шума, тишина поља, идила стада, али он не остаје занет овим чарима. На селу му се открива друго лице спахиско-кметскога друштва. Ту пред лепотама природе оптужује ужасне услове рошскога рада кмета сеака под кнутом самовлашћа, дивљих спахија који владају његовом судбином „без осећања“, „без закона“. Када се, ослобођен изгнанства, прошавши јужне крајеве, вратио у „порочни двор Цирцеје“, у средину дворског. племства у којој се његов песнички геније осећао заробљенички, интернирски, његова личност је још теже притиснута. Све се чини да се његов снажни дух сломи, да она врелина његове душе која је побуњеним декабристима давала заноса у песмама као што су „Слобода“, „Јатаган“, "схладни. Окружен је подлошћу, лицемерством, интриганством дворана, мрежама које се невидљиво сплићу око његовог живота, племићским светом који га је због његове слободе, истине, његове реалистичке уметности дубоко мрзео, подмуклим махинациЈама које су имале за циљ да пасника доведу у такву ситуацију У којој ће изгубити и живот.

ж

Пушкин је песник који је дубоко доживљавао Русију. Он је са страшћу и великим познавањем својстава народног живота испитивао њену историју. Из ње је извадио и опевао лик Петра Великога, коме га је привукла снага, неустрашивост, смелост, државничка далековидост ове изванредно крупне историске личности,. У знаменитим поемама као што су „Полтава“ и „Бронзани жоњаник“, Пушкин је са изванредним осећањем родољуба, снате руског народа на историским прекретницама и данима отсудне борбе са освајачким најездама, унео кроз: високо уметнички поетски израз своју дубоку везаност ва судбином руског народа. Пукин је понирао у саму бит свога народа. Он је излазио из окви-