Naša književnost

„ЈЕДНА ЧЕТА ЋЕ ОСТАТИ“

1 У прољеће хиљаду деветсто четрдесет и четврте године једањ батаљон СС-дивизије, која је харала по Семберији и Мајевици, продирући окомито према мајевичком планинском ланцу између дваја друмова, ударио је на мали партизански одред, једину одбрану болнице бр. 3, у којој је било 280 болесника, смјештених у двије куће и у неколико земуница на планинским 0бронцима. · Видећи да есесовски батаљон иде равно на мајевичке падине, одред је почео да напада ту силу неколико пута јачу од себе, 'залијећући се изненада, дочекујући из засједа, нападајући ноћу, настојећи да завара батаљон и да га одведе на другу страну. Али непријатељ, предвођен четницима и зеленокадровцима, као да је знао на што иде, није дао да се скрене са свог пута. И пошто се " непријатељ више приближавао болници, одред се готово није ни 'одлепљивао од батаљона. Почетком априла, мокрог и хладног, хотећи да се ријеше тог досадног и опасног крпеља и да брже доспију до мајевичког масива, Нијемци су навалили одлучније и водећи борбу четири пуна дана, притиснули су одред уз планинске обронке. А четвртог дана увече командант је наредис да се болесници и рањеници пренесу у планину, како не би доживјели судбину трнавских тифусара и рањеника, који су касапљени и живи спаљивани у својим скровиштима. М по мраку, преко кршевита пута, борци су неколико сати вукли на себи кемоћне другове уз стрмину по којој је и без терета заморно ићи. Био је то тежак напор за борце, исцрпене од слабе хране и непрестаних борби, и за рањенике, које је вријеђао сваки додир и свака неравнина на стрмом и дугом путу по коме су их но: сили или водили, али су око поноћи сви: рањеници били смјештени у једној ували на планини, прилично заклоњеној од хладвог априлског вјетра, који је горе на висини ледио кости. 5 )

|