Naša književnost

„Једна чета ће остати“ 1 - 225:

По тону којим је то рекао, видјело се да је то већ прије било одлучено. — Једна чета ће остати, — поновио је командант. — Остаће данас, ноћас и цијелог сутрашњег дана, а онда ће се пе мраку повући за нама. -

Глас му се није мијењао, али се командиру учинило да по· сљедње ријечи није изговорио с пуним увјерењем, или му је тако изгледало због његове властите мисли. „А онда ће се повући.“ А можда неће имати ко да се повучег Без смјене издржати сталне нападе данас и цијелог сутрашњег дана, цијелог бескрајно дугог дана, без попуне муниције, без хране, без одмора, и — што је можда најгоре — без мисли која подржава: другови. су иза мене. Нико неће бити иза њих, само ће непријатељ бити око њих. И не смију се повући, не смију узмакнути, треба да приме читавог непријатеља на себе, да би спасли другове, да непријатељ не крене за одредом. М зато можда неће имати ко да се повуче. Ето то је значило — једна чета ће остати.

Командир је помислио: ко ли ће остати» и упитао је гласно: — Ко ће остати» — Командант није одговорио, али је командир видио његов поглед и помислио: — Дакле, ја. — У очима му је видио да је тако одлучено. — Дакле, ја.

Али није то питао, није требало. Упитао је:

= Гдје ћу вас наћи". -

=— У Вукосавачкој Шуми. Чекаћемо вас.

Али није гледао у њега. Рекао је ненадано:

Сутра измичи, не држи се једног мјеста, припуцавај и измичи, заведи их тамо према руднику. Не хватај се у коштац.

= Не брини. Држаћемо се добро. _ У

= Знам, — рекао је командант мекше нелпо што је мислио, у те сам сигуран као у самог себе.

— Муниције ћеш ми оставити 2

— Оставили смо.

Претходница је већ кренула косом. -

— Кнежевића ћу повести, — казао је командант, — и Још неке, да ти не сметају.

Доносили су носила и приводили коње рањеницима. Борци су се дизали са земље.

= Кад смијениш трећу чету, реци им да одмах иду за нама.

Па поћутавши мало и лупкајући пеменом машинке о кундак, дигао се и пружио ми Пеј