Naša književnost

238

више велика, у сразмери са социјално-привредном, али све у свему аво дело претставља снажан и убедљив, строго научан и трајан докуменат 0 оправданости словеначких џ југословенских захтева У погледу Корушке, који се заснивају на истини џи стварности и којима ће пре или после морати бити удовољено. 5 Мо

АЕ

Књиге совјетских писаца посланика. — „Литературна газета“ донела је приликом избора занимљиву белешку о броју издања совјетских писаца посланика, одакле може да“ се закључи како је огромна књижевна активност у СССР. Дела. Валентина Катајева, на пример, доживела су у СССР 198 издања, а општи њихов тираж је 6,620.200 примерака. Роман „Бели се: усамљено једро“ преведен је на 15 је зика и издавао се 35 пута. „Син пука“ је доживео 7 издања. Укуп= · Бо, све књиге рачунајући, Катајев "је превођен на 34 језика.

Књиге Бориса Горбатова. су од 1985—1946 доживеле 134 издања са општим тиражем од 5,829.500 примерака. Оне су преведене на. 27 језика СССР и на 5 страних. Највише је издања доживео роман „Непокорени. — његов тираж је 34 издања у 1,282.500 примерака.

· Дела А. Корнејчука су имала 94 издања, на 16 разних језика, Општи њихов тираж је 917.000.

Тираж књига. А. Твардовског се попео до 1,170.700 „у 47 издања. Највише је успеха имала поема „Василиј Теркин“ — 8: издања у количини од 550:000 примерака.

Књиге А. Суркова су се само на руском језику издавале 38 пута.

Наша књижевност

Њихов тираж је преко пола милиона. _

На 6 језика преведена су дела В. Костиљева. Доживела су 47 издања. Тираж им прелази преко шест стотина хиљада.

Књиге М. Исаковског су се издавале на руском језику 25 пута. Њихов општи тираж је 389.000

· примерака,

Општи тираж дела А. Упита је 325.000. У том броју 264. :300 на латишком језику.

Дела А. Исаакјана доживела су 12 издања, а тираж им премаша 100:000 а у том броју на руском језику 65.000 примерака.

Пушкинова прослава у Москве и Лењинграду поводом 110-годиншњице од: дана смрти. _- Ова прослава прошла је у књижевним московским круговима врло „свечано. П. Антокољски је одржао уводно предавање У клубу московских писаца подвукавши да никад велики песник није био тако схваћен и близак народу као у совјетско време.

„...Вечно име Пушкиново, рекао је; сунце наше поезије, стоји и данас у зениту; земља на којој се он родио џн растао и где се некад“ пролила његова крв, земља која је постала пољем у историји досад нечувених бојева, заувек је слободна... Језик, чијем стварању је Пушкин генијално учествовао, тај снажни и гипки језик, приступачан свакој светлој мисли, цвета у свој својој снази и богатству. Ме читају деца узалуд на првој страни буквара: „Ми нисмо робови.“ “

Подвукао је затим да су Пу шкинови споменици оправљени, да се око њих младеж опет скупља. „И свуда где погледаш, историја