Naša književnost

352

Наша књижевност

за Бошњаке и за Арбанасе:

„Кад ухвате — каже — Ц рногорца,

било жива ал' мртва у руке,

хоће ли га изјест, што ли раде»“ Ђе изјести, ако Бога знадеш!

ка ће човјек из јести човјека! „Ма сам чуо — опет ми говори, један народ тамо змије једе!“ Какве змије, честити принципе!

А гадно је на пут погледати —

све се длаке најеже човјеку!

КНЕЗ ЈАНКО

Ја мнит те је дочекб ли јепоР

ВОЈВОДА ДРАШКО

Не лијепо, него прели јепо: Обећа ми и што му не исках!

И помислих, кад од њега пођох: благо мени јутрос и дови јек, ево среће за све Црногорце! Дајбуди ћу повест доста праха, да с' имају чим бити с Турцима. Кад послијед — све оно излиња, ка да ништа ни зборено ни је.

И посад му не бих вјеровао, млијеко је да рече би јело.

и По = 6 | А а ИВ И О

П. П. ЊЕГОШ