Naša književnost

Љубомир Ненадовић о Његошу ЗЕ 365

И свагда би ме дочекао пун тањир поморанџи. Владика их слабо: једе, и то само по једну кришчицу, јер му, ако нису, сасвим слатке, позледе кашаљ; али је приметио да их ја радо једем. Многи говор "му каткад шкоди. Он често по неколико сати седи у својој велико 1 стодици и ћути. За то време ја му што причам, новине или какву књигу читам. Играмо и шаха, али он нема стрпљења. Неколико - сам пута ручао код њега. Он врло мало једе, и чува се од противних јела. Ништа не пије. Једе обично много грожђа. Овде има тако лепога грожђа као да је сада са чокота узабрано. Мене »непрестано нуди поморанџама. Како их нестане, он лупа руком 0 руку и виче: „Ђовани!“ (то му је слуга, Талијан, узео га да га. служи док је овде) и заповеди му да донесе наново поморанџе; јер, вели, боји се: ако нестане поморавџи, отићи ћу. Он налази неку забаву, у томе кад гледа како ја једну по једну поморанпу љуштим, и уз то причам му 0 Србији, о различитим ситницама у Београду и о своме путовању. Кад коју поморанџу ољуштим, па он види да неће бити добра, виче: „Баци ту, та не ваља!“ Кад наиђем на какву лепу поморанџу, он рекне. „Дај пи мени једну кришчицу од те“. — Путници заиста у Неапољу више једу поморанџе него у талијанским варошима. Овде вода није добра; ја је никако не пијем. Путници у Минхену место воде пију пиво, а овде место воде имамо поморанџе, које ду тако јевтине да се лазарони с њима по улицама туку.

Владика слабо што чита и пише. Болест његова смета му радити. Ја му читам новине, пишем писма и друго што му затреба. Каже ми да се зимус занимао описивањем Црне Горе и њене историје, на француском језику. У томе помагао му неки овдашњи. адвокат, Ђузепа Каза. Он сваки дан долази; те с владиком по један сат ради. Владика му обично диктира, а он, француски, пише. То је дело већ готово. Сад га само прегледају. Владика ће да га пошље неком француском списатељу, по имену Беланжеу, с којим се негде познао и о Црној Гори причао му. Беланже бис је усхићен његовим причањем, и молио је владику. да му тако напише како му је причао о Црној Гори. Ово је дело, као што ми рече, удешено за странце који нас не познају.

Овај Ђузепа старином је Француз, и жесток је републиканац. Страховито се љути што Луји Наполеон, садашњи претседник Француске Републике, смера да постане император. Ја ипон тога смо мнења да неће ни три месеца владати ако се прогласи за цара. Владика се смеши и каже: „Хоће, богме; владаће, као што му Је