Naša književnost

378 а Наша књижевност

димишћијом о пасу, с огрунутом ћурдијом црвеном на леђима, под фесом уили калпаком на глави.“ А Енглез Уилкинсон, који је те исте године боравио на Цетињу, вели да „његов величанствени стас од шест стопа и осам палаца улива поштовање про-

стом и јуначком народу. Лепо је грађен и сразмерна тела... ду--

гих обрва, а у лицу блага и пријатна израза.“ Сви који су га видели и Срби и странци, од Љубе Ненадовића до доктора Бјазолета, који га је посетио са саксонским краљем, — сви истичу његов „величанствени изглед“, отменост и културу. Додајмо томе његову речитост, ум, геније, љубазност у друштву. — Један аустриски генерал дао је овај суд о њему; | -

„Кад се помисли да је он у Црној Гори одрастао и ову мудрост стекао, а није ни у Бечу, ни у Паризу, ни на другом месту, владика заслужује велику похвалу и високо поштовање.“ —

После другога пута у Русију, Његош се заувек ослободио сплетака Радоњића, Вукотића и њихових присталица, али се појавио нови противник, његов брат. од стрица Ђорђије. Била му је досадила служба малога официра у Русији и он је сад жалио што се одрекао владања у Црној Гори. Срећом, Аустрија, којој се обратио за помоћ, није сматрала да га треба подржавати и Ђорђије се помири са владиком; после је био његов лојалан сарадник као сердар цетињски и ријечки, па му је чак и после смрти остао веран. Што Аустрија „није помогла Ђорђија, узрок је понајвише било уверење њених власти да ђе с Његошем понајбоље уредити границу и односе са Црном Гором. Црној Гори су у Боки припадала два манастира, Маине и Стањевићи. Ова два прногорска углоба (анклаве) у аустриској територији и срдачне односе Бокеља са владиком и Црногорцима нису повољно гледали ни намесништво у Задру ни влада у Бечу. Његош је, најзад, морао пристати да ова два манастира прода Аустрији, али је ипак из тога губитка црногорске земље извукао један велики добитак: Аустрија је преговарала са Црном Гором као са слободном и независном државом, не питајући Турску. Све до овога тренутка Црна Гора је у међународним односима сматрана турском територијом; сад јој је, међутим, њен најближи сусед, аустриско царство, признавало самосталност. Ту самосталност постепено признају јој и околне паше у разним преговорима, ма да јој је ска дарски везир велико Зло учинио, отевши јој у, Скадарском Језеру два острва и побунивши источни део црмничке нахије противу владике. |