Naša književnost

379

Живот Његошев

То је био један тежак тренутак у животу Његошевом, то-

лико тежак да он по други пут помишља да на свагда напусти Црну Гору и одрекне се владе. (Први пут је помишљао пре другога пута у Русију, кад су га противници опали код Руса и Аустрије). ___У години кад је објавио највеће дело наше књижевности, несрећни Његош је доживео да најстарији делови његове отаџбине иду под скуте Турцима! Али он је одлучно поступио и ову буну успео да угуши у корену. и

Гледајући данас, из историске перспективе, Његош се показао добар и вешт владалац. Додуше, црногорска територија се за владе Његошеве понегде смањила, јер је Аустрији морао пре дати земље у Боки, а од Турака није успео да поврати скадарска острва Лесендру и Врањину, али је његов утицај био све већи у Херцеговини, у доњој Зети око Скадра, у Кучима и у, Васојевићима, који тада нису припадали Црној Гори. Кад је даровити пустолов, „кнез“ Никола Васојевић „Алтомановић , енглески вицеконсул у Новом Пазару, почео да помишља на стварање једне државице у Васојевићима под турском врховном влашћу, он је наишао на отпор народа у овој крају. 1844 убили су га непознати људи по наредби игумана Мојсија Зечевића, народнога вође и тајнога Његошевога доглавника у Васојевићима.

Буна 1848 изазва велико врење у Боки. Насташе прелази и братимљења с обе стране границе. Ма да и сам одушевљен, јер му се чинило да претстоји ослобођење Јужних Словена, Његош стишава покрет и препоручује Боки и Дубровнику да буду верни ћесару и бану Јелачићу, понајвише стога што је схватио немоћ Црне Горе, што је знао став званичне Русије и што се бојао да васкрсла млетачка република Манина и Томазеа не побуни своје некадашње поданике у нашем приморју против Беча, те их тако одвоји од општег српског и хрватског покрета. На такву његову радњу утицао је и Јелачић који је одбио Његошеву војничку помоћ и замолио га да његови људи не прелазе у Боку, јер се као веран ћесаров генерал бојао. црногорске интервенције у Боки. Тада Његош своје нацибналне планове развија у Херцеговини, Босни и северној Арбанији; он поручује Србији да је спреман за ослобођење Босне и Херцеговине дићи осам хиљада Црногораца, а са миридитским главаром Пренк-Биб-Дедом закљу= чује уговор о заједничкој борби. Његови емисари пролазе кроз“ пограничне пределе Херцеговине и Арбаније и хватају везе са

26%