Naša književnost
Хроника
рије „Уједињење“. Са сликом Његошевом на корицама и насловном листу.
ХХХЛХ.. Херцегнови 1939. Издање књижаре. Јована · Секуловића. -(Поновљено ХХЛХ издање).
ХР. Херцегнови 1989. Исто издање латиницом.
ХН. Београд“ 1940, Издање Ле жавне штампарије. Са предговором, уводом, коментаром и речником на крају. (Десето и последње Решетарово издање). Са сликом Његошевом. |
ХЕРИ. Београд 1940. Издање Кредитне и припомоћне задруге Професорскога друштва. Са уводом, напоменама и коментаром Божидадара Ковачевића. Са три слике.
Сем ових издања у посебним књигама, „Горски вијенац“ Љиван је још и са осталим делима Фбегошевим или у споменицама < неким другим текстовима:
ХИП. Целокупна дела Петра Петровића Његоша. Књига прва. Државно издање. Београд 1926. У редакцији Милана Решетара.
ХИМ, Шјелокупна дјела Петра П Петровића Његоша. У редакцији др. Данила Вушовића. Београд 1955. Издавачко · предузеће _ „Народна култура“ Јована Р. Шарановића. “
ХЕМ. Друго издање 1986.
ХЕМ „Горски вијенац“ и Споме. ница лана освећења споменика владике Рада Његоша у Југословенском културном врту града Кливланда. Охајо. 6 септембра 1936, Из-
даје Српски одбор Југословенског
врта. Питсбург.
Поред ових издања штампарским словима, постоје још два тек. ста „Горскога вијенца“:
ХРУН. Фототипија факсимила рукописа „Горскога вијенце“ израђе-
објав- ·
т 395
нау | Љубљани 1933 или 1934, у 193 примерка. (Репродукована је само прва, већа половина рукописа,- без „Посвете праху оца Србије" до стиха 1529).
ХЕМ Хектотрафски умножен рукопис који је издао 1916, у Виривилу, У Француској, др Миливоје Павловић, за српске ђаке у Француској, а писао Драг. Владисављевић, матурант.
Најзад, ваља напоменути да. су Браћа Јовановићи, издавачи „Мародне библиотеке“ у Панчеву, мо. жда и више од пет пута прештампавали „Горски вијенац“, али се то досад није могло утврдити.
Б
ПРЕВОДИ „ГОРСКОГА ВИЈЕНЦА“
Као што је познато, „Горски вијенац“ је, после народних песама, дело које је највише превођено на друге језике; шта више, на неке језике превођен је и по двапут. Ево тих превода.
| Словеначки: богек! уепес мјафке Стпосотзкета Реса П Ре(томса-Мјесиза. Јећојтас! са Мијап Кезефат. Ргеме! м зТомепапо резтиђем 1п којтак јег ортет! 2 26птђјершзлаши, 2еодомшзт 1п езтејеКо Јел спши имодот Кајко Регихек. М шав. 1907. (Ртемод! 17 суебомпе _ Кпј еупоз . 2ајожћа 1п гдаја ЗЈомепзка Манса).
1 Руски: Лукљановскћи, Горнв ВЂенцљ. Позма вљ.стихахђ Петра Петровича НЂегоша, Перевод сђ
сербскаго. Москва 1887. 1 У. На чешки је превођен
двапут: |. Ногзку Мепес... Ртејо а рогпаткт! ораст Каге! Киуу. Ме