Naša književnost

Сусрети и ; : 465

Горчина и, упркос свему, нека тиха, неслућена радост, радост какву никада до тада није осепила, замаглили су јој одједном очи.

„“— Па да, Бетовен, Патетична соната!“ — једва се уздржала да не узвикне и престрашено у мраку стисла усне.“ — Рондо из Патетичне сонате!“ — поновила је у себи, за тренутак загледана у.

црне громаде четинара пут Чајнича — и осетила је како јој Тањине _ плаве коврџе дотичу лице, и угледала Косту како, већ незнано који пут, у дну своје строго намештене студентске собице на Сењаку, ставља на стари грамофон плочу са болном, чежњиво-радосном, пригушено-тужном сонатом, горком као грч бесмислене смрти човека, као узалудна патња људи, сунчаном као слутња великих дана којима су, и он и она, држећи се за руке, све смелије и све пркосније, хитали у сусрет.

Ко је, ко је то до дна њеног бића нашао пут у тој чудесној четинарској ноћи чији дах никада не може заборавити, у тој бескрајној ноћи свирепе самоће, са стрељаним Костиним очима које су је из крви храбриле, са душом можда већ давно мртве Тање, са радосним слутњама из једног давно прохујалог живота, са мртвим данима без повратка!

Врата штаба бригаде отворила су се и одмах затворила,

Пруга светлости обасјала је, само за тренутак — Иванов лик, замишљен, загледан 'отсутно негде у мрак, ко зна у које лице, у коју судбину, у коју руину или пустошну, црну обалу успомена.

Митраљези као да су се стишали, разредили. Бомбе се више нису чуле.

„Сигурно ћу га видети!“ — пролете брзо кроз Јеленину свест као радосни наговештај. |

Могло се већ поћи даље, задатак колоне био је да се повеже са деловима у Борју, а Борје је било далеко. Нису ни пут сигурно знали, могло се догодити да из шуме изиђу пред Јечмиште, код Другог батаљона. ;

Чича Михаило иИстресе пепео из угашене луле на иструлели пањ поред кога је седео и окрете се Јови.

— Шта си се натмурио! Не било одвртати бомбу у недоба! Да си слушао старијег и ти би сад био тамо — друга ранити није шала! Проходаћеш мало са мном — памти старац и Брегалницу колико сам ја ратова прошао док си се ти родио! Научићеш како се товари, размислићеш и -— ето те одједном опет у чети.