Naša književnost

486 > Наша књижевност

гена Дездемона — засада још прилично крута, у ставу без довољно нијанса У гласу и осећању, без патрициског стила — деловала је пријатно,

Нада Ризнић дала је Емилију интелигентно, са стилом и изразито. У алтернацији ту ролу тумачила је ЈЉиљана Крстић с неколико лепих, непосредних акцената у завршној сцени.

Дрнићев Касијо није имао довољно пластике. Реља Ђурић у истој роли Бије уопште могао да задовољи. Преко наше позорнице није прешао Шекспиров Касијо, научник, математичар и филозоф, који, као нека врста генералштабног официра, изазива завист међу војницима-ратницима.

Остале улоге — бледе. Војници — без војничког држања, сенатори без достојанства.

Декор, тежак и без јединства стила, не само што редитељу и глумцима није помагао, већ им је само одмагао. (Никакве везе са Левантом у доба владавине Млетачке Републике није имао декор у сцени која претставља башту пред дворцем на Кипру. Али је неоспорно имао везе с модерном вилом од лажног мермера какве су, уочи рата, градили на нашем Приморју разни скоројевићи.) : ~

Међутим, и поред многих пропуста, корисно би било ако би се „Отело“ у тумачењу београдског ансамбла задржао што дуже на репертоару. Требало би само од многобројних алтернација изабрати најбољу екипу, посветити јој још неколико проба како би се унграла, извесна места исправити, позорницу боље осветлити, а затим тако дотерану претставу приказквати не само у Београду, него поћи с њом џ по унутрашњости, са завидним задатком —- радити на популарисању великог Шекспировог дела.

МИЛАН ДЕДИНАЦ

ен