Naša književnost

48 Е Књижевност

5

Тада, тада би то стење на своду било силније и јаче од тла, меког и доброг, по коме дете бело, да ли шуму ил' облак, ил звезду, у потоку, прескаче.

Ах, ветар,

ветар нека дуне!

Ко би тада хтео,

ко би тада смео очи да подигне2

Да се суноврат сва Црна Гора у висине вине и, барјак глади и буне, над нама залепрша.

А људи на читавом свету што се на њивама, на води и по гредовима далеким буде кад врата или прозор широм отворе -— нека их буном ошине, сва гладна, жедна и од крша, и нек их с неба протресе

е

место свануле зоре!

Жабљак, јула 1959. МИЛАН ДЕДИНАЦ

Б |

“3 1

' |