Naša književnost

92 . Књижевност

И одмах су га негде закопали; како и где, то нико није распитивао, јер кад-се чаршија једног зла ослободи, она га за неко

време не помиње више у својим разговорима, и тек доцније, кад. ствар пређе у причу, они ће опет стати о томе да говоре, али

тада већ као о начем давном и далеком што са шалом и задовољством може да се казује, сред нових недаћа.

Тако је и фил легао под земљу, као и везир. Под земљом овде за сваког има места. |

Ррануло прво пролеће без Џелалије. Страх мења облик и брига име. Смењују се везири. Тече живот. Дотрајава царевина. Вене Травник, а у њему живи још чаршија, као црв у откинутој јабуци. Сазнаје аб да на Босну долази за везира Орносбег Заде

"Шериф Сири Селим-паша. Први гласови, који су стигли о њему, кажу да је добар и учен човек, старином Босанац. Али неки у чаршији већ нишу забринуто главом:

— Кад је тако добар, што ће му толико дугачко име

— Ах, ко зна, мој брате, шта тај опет носи у себи и води са собом! | -

Тако чаршија живи у ишчекивању нових вести и сигурнијих података. Над Џелалудиновим гробом зидају мајстори турбе. А каменорезац урезује натпис на везировом башлику од меког камена и већ је исписао прву реченицу. По Босни иде, и успут расте, прича о Аљи и филу.

ИВО АНДРИЋ

заправо