Naša književnost

Прича о везировом слону 5 91

славуја, у славу црне земље и јарког сунца, „који све то раскошно пружају човеку и опет му узимају да би другом дали“.

Кад је посвршавао све то, везир се повукао у своју спаваћу собу, наредивши да га момак пробуди после једног сата, кад буде време ручку. Ту је узео кашичицу белог прашка у чашу хладне травничке воде, испио као што (де. испија горак лек, и нестао са овога света, исто онако тихо и неприметно као што је у своје време ушао у Травник.

Кад су, некако пред подне, са мунара травничких џамија стали да се јављају мујезини, свет је брзо разабрао да то није обична подневна молитва, него џеназа,. молитва за покојника. А по дужини молитве и ревности мујезина могло се наслутити да ке ради о неком моћном и богатом покојнику. т

Брзо се прочула везирова смрт и то је била прва ствар која је долазила од Џелалије а на коју чаршија није имала ништа да примети. У том општем ћутању он је и сахрањен још истог дана. Код сахране су учествовали ћутке и побожно сви чаршилије, Не говорећи ни тада ни после погреба о везиру ни зло ни добро. (То је била победа којој није било потребно ликовање.) Они нису имали ништа против тога да Џелалија почива ту у њиховом граду, аршин и по испод земље, непокретан и немоћан, са сваким даном све мањи и све мање налик на жива човека.

Ћехаја је још пре сахране ушао у Конак, а Џелалијино друштво је прсло на све стране, настојећи да заметне траг и да избегне освету.

Фила је везир поклонио оном мелезу који ва. је довео и чувао цело време у Травнику и на кога је чаршија била кивна више него на животињу саму. Препоручио му је да га поведе са собом у Цариград и оставио му за то потребни новац. Али то завештање није било лако извршити медезу који није знао куда ће са својом главом. У тим приликама није било лако изнети из Босне · ни иглу а камоли слона који није више везиров. Тако се десило да је омражени мелез побегао још исте ноћи у непознатом правду, а чаршијски људи нашли су одмах начина да унесу у Конак и дотуре филу јачи и сигурнији отров него што је стуцано стакло у јабукама.

Четвртог дана појсле Џелалијине сахране угинуо је и фил. Био је напустио (свој лежај од сламе поред врата и повукао се у најдаљи угао. Ту су га нашли идућег јутра, савијена и мртва.